Потпорањ
Потпорањ | |
|---|---|
 Православна црква у селу | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Војводина |
| Управни округ | Јужнобанатски |
| Град | Вршац |
| Становништво | |
| — 2011. |  272 |
| — густина | 24/km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 01′ 19″ С; 21° 14′ 32″ И / 45.021833° С; 21.242166° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 84 m |
| Површина | 12,8 km2 |
.svg)  Потпорањ Потпорањ на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 013 |
| Регистарска ознака | VŠ |
Потпорањ је насеље у Србији у граду Вршцу у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 272 становника.
Овде се налази Црква Вазнесења Христовог у Потпорњу. Овде се налази археолошки локалитет Кремењак који припада винчанској култури.[1]
Историја[уреди | уреди извор]
Током историје Подпорањ мења своје име:
Калуђери српског манастира Пећке патријаршије посетили су село Подпоран 1666. године. Изашао им је у сусрет кмет Станимир и дао у име прилога села 1000 аспри "на благословеније".[2] Ово насеље се јавља и око 1690—1700. године под именом Подпоран, а нешто источније од садашњег насеља, како на једној карти из 1716. а 1713. године било је 29 кућа. Године 1717, подигнута је црква брвнара. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Потпоран" припада Вршком округу и дистрикту. Становништво је било измешано српско и влашко.[3]
Када је насеље имало око 300 становника добило је цркву 1885. године, школу 1902. године, а железничка станица је отворена 1908. године.
У подпорањској цркви чувао се једно руком писано старо јеванђеље из 1650. године. Источно од Подпорња, на Гузијани је поље Андрејача, на коме је било насеље Св. Андреја, које се помиње 1362. и 1383. године. Али се већ 1407. то место бележи као “terra“.[4]
- Популација кроз историју[5] .
| Година | 1869. | 1880. | 1890. | 1900. | 1910. |
| Становника | 382 | 369 | 434 | 482 | 567 |
Демографија[уреди | уреди извор]
У насељу Потпорањ живи 260 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,8 година (43,8 код мушкараца и 43,7 код жена). У насељу има 111 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,80.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 5 | 2 | ||
| 80+ | 3 | 6 | ||
| 75—79 | 3 | 5 | ||
| 70—74 | 11 | 6 | ||
| 65—69 | 10 | 20 | ||
| 60—64 | 12 | 9 | ||
| 55—59 | 12 | 8 | ||
| 50—54 | 15 | 17 | ||
| 45—49 | 12 | 9 | ||
| 40—44 | 9 | 5 | ||
| 35—39 | 11 | 10 | ||
| 30—34 | 14 | 8 | ||
| 25—29 | 8 | 10 | ||
| 20—24 | 3 | 9 | ||
| 15—19 | 6 | 12 | ||
| 10—14 | 4 | 10 | ||
| 5—9 | 13 | 4 | ||
| 0—4 | 4 | 6 | ||
| Просек : | 43,8 | 43,7 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 134 | 25 | 82 | 15 | 11 | 1 |
| Женски | 136 | 21 | 77 | 26 | 7 | 5 |
| УКУПНО | 270 | 46 | 159 | 41 | 18 | 6 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 86 | 67 | 0 | 0 | 6 |
| Женски | 39 | 33 | 0 | 0 | 1 |
| УКУПНО | 125 | 100 | 0 | 0 | 7 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 1 | 0 | 3 | 0 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 3 | 1 | 0 |
| УКУПНО | 1 | 0 | 6 | 1 | 0 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 2 | 1 | 2 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 0 | 2 | 1 | 2 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 2 | 0 | 0 | 2 | |
| Женски | 1 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 3 | 0 | 0 | 2 | |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Кућа стара 7.000 година откривена недалеко од Вршца („Политика”, 4. октобар 2018)
- ^ Душан Поповић, С. Матић: "О Банату и становништву Баната у 17. веку", Сремски Карловци 1931.
- ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
- ^ Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999). :
- ^ Милекерови летописи Општина у јужном Банату Феликс Милекер. ISBN 978-86-85075-04-9. стр. 153..
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
