Потпредсједник Републике Српске

Потпредсједник Републике Српске
Потпредсједник Републике Српске
	На функцији; Ћамил Дураковић (независни); Давор Прањић (ХДЗ БиХ); од новембра 2022.
Предлагач	Народна скупштина Републике Српске
Дужина мандата	4 година, највише 2 мандата
Функција	Потпредсједници
Основано	децембар 1992.
Први званичник	Биљана Плавшић и Никола Кољевић
Веб-сајт	predsjednikrs.net

Потпредсједник Републике Српске помаже предсједнику Републике Српске у обављању његове функције.

Од предсједничких избора 2002. бирају се два потпредсједника из два различита конститутивна народа у односу на предсједника.^[1] Претходно, од 1996, бирао се један потпредсједник са исте листе као и предсједник.

Мандат[уреди | уреди извор]

Предсједник Републике Српске има два потпредсједника из различитих конститутивних народа. У случају привремене спријечности предсједника Републике да обавља своје функције, он одређује који ће га од два потпредсједника замјењивати.^[2]^[1]

Мандат потпредсједника траје четири године. Потпредсједници Републике приликом ступања на дужност полажу заклетву пред Народном скупштином.

Избор[уреди | уреди извор]

Предсједника и потпредсједнике Републике бирају грађани непосредним и тајним гласањем на вријеме од четири године. Исто лице може бити изабрано за предсједника или потпредсједника Републике највише два пута узастопно.

Предсједник Републике и потпредсједници Републике директно се бирају са листе кандидата за предсједника Републике Српске, тако што је за предсједника изабран кандидат који оствари највећи број гласова, а за потпредсједнике су изабрани кандидати из друга два конститутивна народа који имају највећи број гласова иза изабраног предсједника Републике.^[3]

Потпредсједници[уреди | уреди извор]

Списак потпредсједника Републике Српске
	Почетак/крај обављања функције		Странка	Предсједник	Референца/е
Биљана Плавшић (1930—)	децембар 1992.	јул 1996.	СДС	Радован Караџић	^[4]^[5]
Никола Кољевић (1936—1997)	децембар 1992.	јул 1996.	СДС	Радован Караџић	^[6]
Никола Кољевић (1936—1997)	јул 1996.	септембар 1996.	СДС	Биљана Плавшић	^[7]
Драгољуб Мирјанић (1954—)	септембар 1996.	новембар 1998.	СДС	Биљана Плавшић	^[7]^[8]
Мирко Шаровић (1956—)	новембар 1998.	јануар 2000.	СДС	Никола Поплашен	^[5]
Драган Чавић (1958—)	јануар 2000.	новембар 2002.	СДС	Мирко Шаровић
Адил Османовић (1963—) (први мандат)	новембар 2002.	новембар 2006.	СДА	Драган Чавић
Иван Томљеновић (—)	новембар 2002.	новембар 2006.	СДП БиХ	Драган Чавић
Адил Османовић (1963—) (други мандат)	новембар 2006.	новембар 2010.	СДА	Милан Јелић Рајко Кузмановић	^[9]
Давор Чордаш (1959—)	новембар 2006.	новембар 2010.	ХДЗ БиХ	Милан Јелић Рајко Кузмановић	^[9]
Енес Суљкановић (1961—)	новембар 2010.	новембар 2014.	СДП БиХ	Милорад Додик
Емил Влајки (1942—)	новембар 2010.	новембар 2014.	НДС	Милорад Додик	^[10]
Рамиз Салкић (1973—)	новембар 2014.	новембар 2022.	СДА	Милорад Додик Жељка Цвијановић	^[11]
Јосип Јерковић (1959—)	новембар 2014.	новембар 2022.	ХДЗ БиХ	Милорад Додик Жељка Цвијановић	^[11]
Ћамил Дураковић (1979—)	новембар 2022.		Независни	Милорад Додик	^[12]^[13]^[14]
Давор Прањић (1994—)	новембар 2022.		ХДЗ БиХ	Милорад Додик	^[12]^[13]^[14]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б Nations in Transit 2004: Democratization in East Central Europe and Eurasia. Фридом хаус. Rowman & Littlefield Publishers. 2004. ISBN 9781461731412. Приступљено 9. 12. 2018. (језик: енглески)
^ Члан 80. Устава Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, бр. 21/92, 28/94, 8/96, 13/96, 15/96, 16/96, 21/96, 21/02, 26/02, 30/02, 31/02, 69/02, 31/03, 98/03, 115/05, 117/05 и 48/11)
^ Члан 83. Устава Републике Српске
^ Сигар, Норман Л.; Вилијамс, Пол. Indictment at the Hague: The Milosevic Regime and Crimes of the Balkan Wars. New York University Press, 2002. стр. 339. ISBN 9780814716267. Приступљено 9. 12. 2018. (језик: енглески)
^ ^а ^б The International Who's Who 2004. Еуропа пабликејшонс. 67. Psychology Press. 2003. стр. 1888. ISBN 9781857432176. Приступљено 9. 12. 2018. (језик: енглески)
^ „Obituary: Nikola Koljevic, People, news – The Independent”. www.independent.co.uk. Приступљено 9. 12. 2018. (језик: енглески)
^ ^а ^б Банкс, Артур С.; Деј, Алан Џ.; Милер, Томас С.; О., О. Political Handbook of the World 1998. Palgrave Macmillan UK, 2016. стр. 1289. ISBN 9781349149513. Приступљено 9. 12. 2018. (језик: енглески)
^ „Winking At Karadzic, The New York Times”. www.nytimes.com. Приступљено 9. 12. 2018. (језик: енглески)
^ ^а ^б „Final results of BiH 1 October elections announced, European Forum”. www.europeanforum.net. Архивирано из оригинала 23. 07. 2011. г. Приступљено 9. 12. 2018. (језик: енглески)
^ Background Notes: Central Europe. InfoStrategist.com. фебруар 2011. ISBN 9781592431243. Приступљено 9. 12. 2018. (језик: енглески)
^ ^а ^б „Предсједник Републике Српске — Потпредсједници”. www.predsjednikrs.net. Архивирано из оригинала 07. 05. 2021. г. Приступљено 9. 12. 2018. (језик: енглески)
^ „Arnautović za N1: Novi potpredsjednici RS su Duraković i Pranjić”. N1 (на језику: бошњачки). 2022-10-27. Приступљено 2022-10-28.
^ „Utvrđeni rezultati izbora za predsjednika i potpredsjednike Republike Srpske”. www.izbori.ba. ЦИК БиХ. 2022-10-27. Приступљено 2022-10-28.
^ „Opći izbori 2022. - Utvrđeni rezultati”. www.izbori.ba. ЦИК БиХ. 2022-10-27. Приступљено 2022-10-28.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Службена страница предсједника Републике Српске Архивирано на сајту Wayback Machine (6. јун 2019)

-->

[фридомхаус-1] а ^б Nations in Transit 2004: Democratization in East Central Europe and Eurasia. Фридом хаус. Rowman & Littlefield Publishers. 2004. ISBN 9781461731412. Приступљено 9. 12. 2018. (језик: енглески)

[2] Члан 80. Устава Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, бр. 21/92, 28/94, 8/96, 13/96, 15/96, 16/96, 21/96, 21/02, 26/02, 30/02, 31/02, 69/02, 31/03, 98/03, 115/05, 117/05 и 48/11)

[3] Члан 83. Устава Републике Српске

[4] Сигар, Норман Л.; Вилијамс, Пол. Indictment at the Hague: The Milosevic Regime and Crimes of the Balkan Wars. New York University Press, 2002. стр. 339. ISBN 9780814716267. Приступљено 9. 12. 2018. (језик: енглески)

[интернешнл-5] а ^б The International Who's Who 2004. Еуропа пабликејшонс. 67. Psychology Press. 2003. стр. 1888. ISBN 9781857432176. Приступљено 9. 12. 2018. (језик: енглески)

[6] „Obituary: Nikola Koljevic, People, news – The Independent”. www.independent.co.uk. Приступљено 9. 12. 2018. (језик: енглески)

[политикал-7] а ^б Банкс, Артур С.; Деј, Алан Џ.; Милер, Томас С.; О., О. Political Handbook of the World 1998. Palgrave Macmillan UK, 2016. стр. 1289. ISBN 9781349149513. Приступљено 9. 12. 2018. (језик: енглески)

[8] „Winking At Karadzic, The New York Times”. www.nytimes.com. Приступљено 9. 12. 2018. (језик: енглески)

[europeanforum.net-9] а ^б „Final results of BiH 1 October elections announced, European Forum”. www.europeanforum.net. Архивирано из оригинала 23. 07. 2011. г. Приступљено 9. 12. 2018. (језик: енглески)

[10] Background Notes: Central Europe. InfoStrategist.com. фебруар 2011. ISBN 9781592431243. Приступљено 9. 12. 2018. (језик: енглески)

[predsjednikrs.net-11] а ^б „Предсједник Републике Српске — Потпредсједници”. www.predsjednikrs.net. Архивирано из оригинала 07. 05. 2021. г. Приступљено 9. 12. 2018. (језик: енглески)

[12] „Arnautović za N1: Novi potpredsjednici RS su Duraković i Pranjić”. N1 (на језику: бошњачки). 2022-10-27. Приступљено 2022-10-28.

[13] „Utvrđeni rezultati izbora za predsjednika i potpredsjednike Republike Srpske”. www.izbori.ba. ЦИК БиХ. 2022-10-27. Приступљено 2022-10-28.

[14] „Opći izbori 2022. - Utvrđeni rezultati”. www.izbori.ba. ЦИК БиХ. 2022-10-27. Приступљено 2022-10-28.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]