Неухрањеност

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Потхрањеност)
Неухрањеност
СинонимиМалнутриција, потхрањеност
Наранџаста трака — трака означава свест о неухрањености.
СпецијалностиМедицина интензивне неге
СимптомиПроблеми физичког и менталног развоја, ниски нивои енергије, отекле ноге и абдомен[1][2]
УзроциКонзумација дијете у којој било нема довољно нутријената или су недовољно апсорбовани[3][4]
Фактори ризиканедовљна лактација, гастроентеритис, пнеумонија, маларија, морбили[5]
ПревенцијаУнапређење пољопривредних пракси, редуковање сиромаштва, побољшана санитација, оснаживање жена[6][7]
ЛечењеПобољшана исхрана, суплементација, терапеутска хрна, третирање основног узрока[6][8][9]
Фреквенција793 милиона неухрањених / 13% популације (2015)[10]
Смртност406.000 од нутриционе дефицијенције (2015)[11]
Неухрањено дете у Нигерији

Неухрањеност је стање које настаје као последица недовољног или неуравнотеженог уноса угљених хидрата, протеина и других нутритивних материја.[3][1] Ово се негативно одражава на ћелије и ткива, као и на функционисање организма у целини.[12][13][14] Може да се јави као последица ригорозних рестриктивних дијета и неизбалансираног уноса хране, а уколико се настави у дужем временском периоду може да се јави право гладовање и да настану разне болести и инфекције. Један од познатијих облика неухрањености је скорбут, који настаје услед дефицита витамина Ц.[15][16][17]

Недостатак нутријената се назива потхрањеност или недовољна ухрањеност, док се вишак назива прехрањеност.[2] Неухрањеност се често користи у специфичном контексту потхрањености где особа не добија довољно калорија, протеина или микронутријената.[2][12] Ако до неухрањености дође током трудноће, или током прве две године живота, може доћи до перманентних проблема у физичком и менталном развићу.[1] Екстемна неухрањеност, позната као гладовање, може да има симптоме који обухватају: низак раст, мршаво тело, веома ниске нивое енергије, и отекле ноге и абдомен.[1][2] Неухрањене особе често подлежу инфекцијама и често им је хладно. Симптоми недостатка микронутријената зависе од недостајућег милронутријента.[2]

Неухрањенсот је обично узрокована недостатком довољне количине квалитетне хране.[5] То је често повезано са високим ценама хране и сиромаштвом.[1][5] Недовољно дојење може да доприносе, као и бројне инфективне болести као што су: гастроентеритис, пнеумонија, маларија, и морбили, које повећавају нутриционе захтеве.[5] Постоје два типа неухрањености: протеинско-енергетска неухрањеност и дијетарна дефицијенција.[12] Протеинско-енергетска неухрањеност поприма два облика: маразам (недостатак протеина и калорија) и квашиоркор (само недостатак протеина).[2] Честе дефицијенције нутријената обухватају: недстатак гвожђа, јода, и витамина А.[2] Током трудноће, услед повећања телесних потреба, дефицијенције могу да постану честе.[13] У неким земљама у развоју, прехрањеност у виду гојазности почињу да се јављају у истим заједницама као и неухрањеност.[18] Други узроци неухрањености обухватају анорексију нервозу и баријатрију.[19][20]

Напори да се побољша исхрана су неки од најефективнијих видова помоћи земљама у развоју.[6] Дојење може да редукује стопе неухрањености и смртности код деце,[1] и напори да се промовише та пракса повећавају стопе дојења.[8] Код мале деце, обезбеђивање хране (поред мајчиног млека) током периода од шест месеци до две године побољшава исходе.[8] Постоји уверљива евиденција о корисном дејству суплементације бројним микронутриентима жена током трудноће и мале деце у земљама у развоју.[8] Достава хране људима којима је најпрече потребна, се ефективно врши директним достављањем, као и новчаном помоћи тако да је могу купити.[6][21] Једноставно храњење деце у школама није довољно.[6] Контрола озбиљне неухрањености у кућама погођених особа је углавном могућа помоћу готове терапеутске хране.[8] Изузетно неухрањене особе су склоне испољавању низа здравствених проблема, те је болнички третман често неопходан.[8] Тиме је често обухваћено контролисање ниских нивоа крвног шећера и ниске телесне температуре, спречавање дехидрације, и постепено храњење.[8][22] Рутинска употреба антибиотика се обично препоручује услед високог ризика од инфекције.[22] Дугорочне мере обухватају: побољшање пољопривредне праксе,[7] редукција сиромаштва, побољшана санитација, и оснаживање жена.[6]

Истраживања УНИЦЕФ-а показују да је у Србији неухрањено око 26% ромске деце, док је укупна неухрањеност деце на подручју Београда око 10%. Потхрањеност доводи до менталног заостајања, опадања имунитета и успореног раста, што оставља трајне последице на организам.[23]

Степен ухрањености се често процењује на основу индекса телесне масе, где вредности индекса испод 18,5 указују на недовољну ухрањеност појединца. Истраживања спроведена 2002. године су показала да је у том периоду било око 840 милиона неухрањених људи на свету. Од тога, 799 милиона људи је живелу у земљама у развоју, а међу њима је било око 153 милиона деце млађих од пет година. Такође се процењује да сваке године од глади умре око 6 милиона деце.[24]

Организација за храну и пољопривреду при Уједињеним нацијама је утврдила да је просечна дневна потреба човека око 2.350 калорија. Студија из 1998. године је показала да 54 државе не испуњавају тај услов, односно да не производе довољно хране нити могу да приуште увоз потребних намирница. Већина ових земаља се налази у области субсахарске Африке.[24]

Било је 793 милиона неухрањених људи на свету 2015 године (13% тоталне популације).[10] То је редукција са 216 милиона људи од 1990 кад је 23% било неухрањено.[10][25] По једној процени из 2012 око једне милијарде људи није имало довољно витамина и минерала.[6] Године 2015. је процењено да је протеинско-енергетска неухрањеност узроковала 323.000 смртних случаја релативно на 510.000 смртних случаја из 1990.[11][26] Друге нутриционе дефицијенције, чиме су обухваћене дефицијенција јода и дефицијенција гвожђа, узроковале су додатних 83.000 смртних случаја.[11] Године 2010, неухрањеност је била узрок 1,4% свих животних година прилагођених инвалидитету.[6][27] Сматра се да је око трећине смртних случаја код деце узроковано неухрањеношћу, мада су смрти ретко обележене као такве.[5] Године 2010. је било процењено да је неухрањеност допринела смрти око 1,5 милиона жена и деце,[28] мада по неким проценама та цифра може да буде већа од 3 милиона.[29] Према једној процени из 2013. године додатних 165 милиона деце има успорен раст због неухрањености.[8] Неухрањеност је заступљенија у земљама у развоју.[30] Поједине групе имају више степене неухрањености, посебно укључујући жене током трудноће и док доје, децу испод пет година старости, и старе особе. Код остарелих особа, неухрањеност постаје заступљенија услед физичких, психолошких, и друштвених фактора.[31]

Дефиниције[уреди | уреди извор]

Дете у САД са знацима потхрањености у протеинима (стање звано квашиоркор)

Неухрањеност се може поделиту у два различита типа, САМ и МАМ. САМ се односи на децу са тешком акутном неухрањеношћу. МАМ се односи на умерену акутну неухрањеност.[32]

Неухрањеност и прехрањеност[уреди | уреди извор]

Малнутриција је узрокована конзумацијом хране у којој нутријенти нису довољни или су прекомерни тако да долази до стварања здравствених проблема.[33] Ово је категорија болести која обухвата неухрањеност и прехрањеност.[34] Прехрањеност може да доведе до гојазности и прекомерне тежине. У неким земљама у развоју, прехрањеност у облику гојазности почиње да се јавља у истим заједницама у којима постоји неухрањеност.[18]

Међутим, термин малнутриција се обично користи само у смислу неухрањености.[35] Ово се нарочито односи на контекст развојне сарадње. Стога, „неухрањеност” у документима Светске здравствене организације, УНИЦЕФ-а, Спасимо децу или других међународних невладиних организација (НВО) обично се изједначава са потхраном.

Протеинско-енергетска неухрањеност[уреди | уреди извор]

Неухрањеност је понекад користи као синоним за протеинско–енеретску неухрањеност (PEM).[2] Неки извори укључују дефициенцију микронутриената и протеинско–енеретску неухрањеност у дефиницију неухрањености.[12] Она се разликује од рестрикције калорија по томе што рестрикција калорија не мора да доведе до негативних здравствених учинака. Термин хипоалиментација означава потхрањеност.[36]

Термин „озбиљна малнутрација” или „озбиљна неухрањеност” се обично специфично користе за протеинско–енеретску неухрањеност.[37] PEM се често асоцира са дефицијенцијом микронутриената.[37] Две форме протеинско–енеретске неухрањености су квашиоркор и маразам, и оне обично коегзистирају.[33]

Квашиоркор[уреди | уреди извор]

Квашиоркор (‘расељено дете’) је углавном узрокован неадекватним уносом протеина што резултира малом концентрацијом аминокиселина.[33] Главни симптоми су: едема, слабљење, повећање јетре, хипоалбуминемија, стеатоза и евентуално депигментација коже и косе.[33] Квашиоркор се препознаје по отицању екстремитета и стомака, што прикрива стварни нутрициони статус.[38]

Маразам[уреди | уреди извор]

Маразам (‘исчезавање’) је узроковано неадекватним уносом протеина и енергије. Главни симптоми су тешко мршављење, остављајући мало или без едема, минимално присуство поткожне масти, губљења мишића и ненормални нивои серумског албумина.[33] Marазам може да настане услед дуготрајне исхране са неадекватним садржајем извора енергије и протеина, а стога се метаболизам прилагођава продужењу преживљавања.[33] Традиционално се уочава код глади, значајне рестрикције хране или озбиљнијих случајева анорексије.[33] Стање се одликује екстремним губицима мишића и кошчатим изгледом.[38]

Неухрањеност, глад[уреди | уреди извор]

Неухрањеност прати успорен раст (крљавост), слабљење, и дефицијенција есенцијалних витамина и минерала (цолективно званих микронутријенти). Термин глад, који описује осећај непријатнсоти услед не јела, кориштен је за описивање потхрањености, посебно у смислу несигурности исхране.[39]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ Facts for life (PDF) (4th изд.). New York: United Nations Children's Fund. 2010. стр. 61and 75. ISBN 978-92-806-4466-1. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 12. 2018. г. Приступљено 13. 09. 2017. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж Young, E.M. (2012). Food and development. Abingdon, Oxon: Routledge. стр. 36—38. ISBN 9781135999414. 
  3. ^ а б „malnutrition at Dorland's Medical Dictionary”. 
  4. ^ Papadia C, Di Sabatino A, Corazza GR, Forbes A (2014). „Diagnosing small bowel malabsorption: a review”. Intern Emerg Med (Review). 9 (1): 3—8. PMID 23179329. doi:10.1007/s11739-012-0877-7. 
  5. ^ а б в г д „Maternal, newborn, child and adolescent health”. WHO. Приступљено 4. 7. 2014. 
  6. ^ а б в г д ђ е ж „An update of ‘The Neglected Crisis of Undernutrition: Evidence for Action’” (PDF). www.gov.uk. Department for International Development. октобар 2012. Приступљено 5. 7. 2014. 
  7. ^ а б Foley, Jonathan A.; Ramankutty, Navin; Brauman, Kate A.; Cassidy, Emily S.; Gerber, James S.; Johnston, Matt; Mueller, Nathaniel D.; Christine O’Connell; Ray, Deepak K.; Paul C. West; Christian Balzer; Elena M. Bennett; Stephen R. Carpenter; Jason Hill1; Chad Monfreda; Stephen Polasky; Johan Rockström; John Sheehan; Stefan Siebert; David Tilman1; David P. M. Zaks (2011). „Solutions for a cultivated planet”. Nature. 478 (7369): 337—342. PMID 21993620. doi:10.1038/nature10452. 
  8. ^ а б в г д ђ е ж Bhutta, ZA; Das, JK; Rizvi, A; Gaffey, MF; Walker, N; Horton, S; Webb, P; Lartey, A; Black, RE; Lancet Nutrition Interventions Review, Group; Maternal and Child Nutrition Study, Group (3. 8. 2013). „Evidence-based interventions for improvement of maternal and child nutrition: what can be done and at what cost?”. Lancet. 382 (9890): 452—77. PMID 23746776. doi:10.1016/s0140-6736(13)60996-4. 
  9. ^ Kastin DA, Buchman AL (2002). „Malnutrition and gastrointestinal disease.”. Curr Opin Clin Nutr Metab Care (Review). 5 (6): 699—706. PMID 12394647. doi:10.1097/01.mco.0000038815.16540.bc. 
  10. ^ а б в „The State of Food Insecurity in the World 2015”. Food and Agricultural Organization of the United Nations. Архивирано из оригинала 10. 01. 2016. г. Приступљено 27. 12. 2015. 
  11. ^ а б в 2015, GBD (8. 10. 2016). Mortality and Causes of Death Collaborators. „Global, regional, and national life expectancy, all-cause mortality, and cause-specific mortality for 249 causes of death, 1980-2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015.”. Lancet. 388 (10053): 1459—1544. PMC 5388903 Слободан приступ. PMID 27733281. doi:10.1016/s0140-6736(16)31012-1. 
  12. ^ а б в г Essentials of International Health. Jones & Bartlett Publishers. 2011. стр. 194. ISBN 9781449667719. 
  13. ^ а б Konje Mala Arora; Justin C., ур. (2007). Recurrent pregnancy loss (2nd изд.). New Delhi: Jaypee Bros. Medical Publishers. ISBN 9788184480061. 
  14. ^ Hall J. E., Guyton A. C. : Textbook of medical physiology, 11th edition. Elsevier Saunders, St. Louis, Mo. 2006. ISBN 978-0-7216-0240-0.
  15. ^ Sofradžija A., Šoljan D., Hadžiselimović R. : Biologija 1, Svjetlost, Sarajevo. 2000. ISBN 978-9958-10-686-6.
  16. ^ Međedović S., Maslić E., Hadžiselimović R. : Biologija 2. Svjetlost, Sarajevo. 2000. ISBN 978-9958-10-222-6.
  17. ^ Warrell D. A., Cox T. M., Firth J. D. (2010): The Oxford Textbook of Medicine Архивирано на сајту Wayback Machine (21. март 2012) (5th ed.). Oxford University Press
  18. ^ а б „Progress For Children: A Report Card On Nutrition” (PDF). UNICEF. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 01. 2021. г. Приступљено 13. 09. 2017. 
  19. ^ Prentice Benjamin Caballero; Lindsay Allen, Andrew, ур. (2005). Encyclopedia of human nutrition (2nd изд.). Amsterdam: Elsevier/Academic Press. стр. 68. ISBN 9780080454283. 
  20. ^ Stoelting's anesthesia and co-existing disease (6th изд.). Philadelphia: Saunders/Elsevier. 2012. стр. 324. ISBN 9781455738120. 
  21. ^ „World Food Programme, Cash and Vouchers for Food” (PDF). WFP.org. април 2012. Приступљено 5. 7. 2014. 
  22. ^ а б Ashworth, Ann (2003). Guidelines for the inpatient treatment of severely malnourished children. Geneva: World Health Organization. ISBN 978-9241546096. 
  23. ^ „B92 - Vesti - Neuhranjenost dece u Srbiji - Internet, Radio i TV stanica; najnovije vesti iz Srbije”. Приступљено 15. 6. 2011. 
  24. ^ а б „Cinjenice o gladi i siromastvu”. Приступљено 15. 6. 2011. 
  25. ^ „Global hunger declining, but still unacceptably high International hunger targets difficult to reach” (PDF). Food and Agriculture Organization of the United Nations. септембар 2010. Приступљено 1. 7. 2014. 
  26. ^ 2013, GBD (17. 12. 2014). Mortality and Causes of Death Collaborators. „Global, regional, and national age-sex specific all-cause and cause-specific mortality for 240 causes of death, 1990-2013: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2013.”. Lancet. 385 (9963): 117—71. PMC 4340604 Слободан приступ. PMID 25530442. doi:10.1016/S0140-6736(14)61682-2. 
  27. ^ Murray, CJ (15. 12. 2012). „Disability-adjusted life years (DALYs) for 291 diseases and injuries in 21 regions, 1990-2010: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2010.”. Lancet. 380 (9859): 2197—223. PMID 23245608. doi:10.1016/S0140-6736(12)61689-4. 
  28. ^ Lim SS, Vos T, Flaxman AD (децембар 2012). „A comparative risk assessment of burden of disease and injury attributable to 67 risk factors and risk factor clusters in 21 regions, 1990-2010: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2010”. Lancet. 380 (9859): 2224—60. PMC 4156511 Слободан приступ. PMID 23245609. doi:10.1016/S0140-6736(12)61766-8. 
  29. ^ Bh 2013.
  30. ^ Young, Liz (2002). World Hunger Routledge Introductions to Development. стр. 20. ISBN 9781134774944. 
  31. ^ Ronnie A. Rosenthal; Michael E. Zenilman; Mark R. Katlic, ур. (2011). Principles and practice of geriatric surgery (2nd изд.). Berlin: Springer. стр. 78. ISBN 9781441969996. 
  32. ^ Subramanian, Sathish; Huq, Sayeeda; Yatsunenko, Tanya; Haque, Rashidul; Mahfuz, Mustafa; Alam, Mohammed A. (19. 6. 2014). „Persistent gut microbiota immaturity in malnourished Bangladeshi children”. Nature, Vol. 510. Nature Publishing Group. 
  33. ^ а б в г д ђ е Katsilambros, Nikolaos (2011). Clinical Nutrition in Practice. John Wiley & Sons. стр. 37. ISBN 978-1-4443-4777-7. 
  34. ^ „WHO, nutrition experts take action on malnutrition”. World Health Organization. Архивирано из оригинала 21. 06. 2012. г. Приступљено 10. 2. 2012. 
  35. ^ Nikolaos Katsilambros (2011). Clinical Nutrition in Practice. John Wiley & Sons. стр. 39. ISBN 978-1-4443-4777-7. 
  36. ^ „hypoalimentation at Dorland's Medical Dictionary”. 
  37. ^ а б Walker Christopher Duggan; John B. Watkins; W. Allan, ур. (2008). Nutrition in pediatrics: basic science, clinical application. Hamilton: BC Decker. стр. 127—141. ISBN 978-1-55009-361-2. 
  38. ^ а б Chowdhury, M. S. I.; Akhter, N.; Haque, M.; Aziz, R.; Nahar, N. (2009). „Serum Total Protein and Albumin Levels in Different Grades of Protein Energy Malnutrition”. Journal of Bangladesh Society of Physiologist. 3. doi:10.3329/jbsp.v3i0.1799. 
  39. ^ Black, R. E.; Allen, L. H.; Bhutta, Z. A.; Caulfield, L. E.; De Onis, M.; Ezzati, M.; Mathers, C.; Rivera, J.; Maternal Child Undernutrition Study Group (2008). „Maternal and child undernutrition: Global and regional exposures and health consequences”. The Lancet. 371 (9608): 243—260. PMID 18207566. doi:10.1016/S0140-6736(07)61690-0. 

Литература[уреди | уреди извор]

Duggan, Christopher; Watkins, John B.; Walker, W. Allan (2008). Nutrition in Pediatrics: Basic Science, Clinical Applications. PMPH-USA. ISBN 978-1-55009-361-2. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Класификација
Спољашњи ресурси


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Неухрањеност&oldid=27440858”