Пољопривреда
Из Википедије, слободне енциклопедије
 |
Овај чланак или један његов део није преведен. Ако сматрате да сте способни да га преведете, кликните на картицу уреди и преведите га, обавезно водећи рачуна о стилу и правопису. |
Пољопривреда је поступак производње хране, хране за стоку, влакана као и осталих потребних производа путем узгоја одређених биљака и домаћих животиња (стоке). Пољопривреда је такође позната као земљорадња.
Број људи у свету укључених у пољопривреду као основну економску активност, већи је него за било коју другу грану привреде.
Садржај |
[уреди] Преглед
На пољопривреду је могуће гледати као на издржавање земљорадњом, односно производњу тек довољно хране да се задовоље потребе земљорадника/пољопривредника и његове породице. Исто тако, могуће је посматрати је као комерцијалну пољопривреду, преовлађујући вид исте код "развијених" народа, у сталном порасту и другде, а која се састоји у стицању новчане добити обрађивањем земље у сврху приноса летине, комерцијални узгој домаћих животиња (газдинство), или и једно и друго.
Пољопривреда је такође скраћени назив студије о пољопривредним знањима и вештинама, познатије и као пољопривредне науке.
Поред овог, као додатак храни за људску исхрану и храни за стоку, пољопривредом се могу произвести добра као нпр. украсно цвеће и украсно расадно биље, тесана или дрвена грађа, ђубриво, житовињска кожа, штављена кожа, индустријске хемикалије (скроб, шећер, етанол, алкохоли и пластичне масе), влакна (памук, вуна, конопља, и лан), горива (метан из биомасе, биодизел), па и недозвољени производи (наркотици - марихуана, опијум, кокаин), као и дозвољене супстанце (био-лековита срества, дуван или генетички модификоване биљке и животиње за добијање специјалних лекова.
На Западу, употреба генетички модификованих производа, стручније руковање хранљивим састојцима тла, као и побољшана контрола корова утицали су на повећан принос за исту засађену порвшину. Истовремено, коришћење механизације умањило је потребу за радном снагом. Земље у развоју најчешће производе мање приносе, имајући у виду непостојање најновијих достигнућа на овом пољу, добре економске основе и темеља за технолошки развој.
Савремена пољопривреда у многоме зависи од добрих технолошких решења и нових технологија, па и од биолошких и примењених наука. Наводњавање, одводњавање, одржавање и санитарне технике—од којих је свака једнако значајна за успешну земљорадњу—само су неке области које захтевају поседовање посебних знања пољопривредних технолога.
Пољопривредна хемија бави се осталим суштинским питањима пољопривреде, као што су употреба ђубрива, инсектицида (види контрола штеточина), пестицида, затим саставом земљишта, анализом пољопривредних производа, и правилном исхраном домаћих животиња.
Узгој биљака и генетика имају немерљив допринос продуктивности њива и засада. Такође, генетика је створила науку од узгоја стоке. Хидропоника, метод засађивања без земљишта, где биљке расту посађене у хранљиве хемијске растворе, може помоћи у савлађивању све веће потребе за храном како се светска популација увећава.
Паковање, обрада и промет пољопривредних производа уско су повезани, и такође под утицајем науке. Нови начини брзог замрзавања и дехидрације проширили су тржишта пољопривредних производа (види Очување хране; Индустрија паковања меса).
Механизација, невероватно достигнуће пољопривреде касног 19-ог и читавог 20-ог века, доста је олакшала свакодневни тежак рад пољопривредника. Још важније, механизација је значајно повећала ефикасност и продуктивност поља и њива (види Пољопривредна механизација). Животиње, укључујући коње, мазге, волове, камиле, ламе, алпаке и псе; се, међутим, још увек користе за обраду поља, жетву и превоз ових производа до тржишта широм света.
Авиони, хеликоптери, камиони, и трактори користе се у пољопривреди за сетву, запрашивање против инсеката и контролу штеточина, превоз кварљиве робе, али и за борбу против шумских пожара. Радио и телевизија извештавају о веома битним атмосферским променама и другим вестима као што су тржишни извештаји који се тичу пољопривредника. Рачунари постају незамењиво помагало у управљању газдинством.
Према Националној инжењерској академији из САД, пољопривредна механизација је међу првих 20 инжењерских достигнућа двадесетог века. Почетком 1900-тих, један Амерички фармер могао је произвести хране која подмирује потребе само 2,5 човека, док данас, захваљујући инжењерској технологији (такође, узгоју биљака и хемијским ђубривима), један једини фармер у стању је да нахрани преко 130 људи.[1]. Ипак, овај напредак се плаћа огромним енергетским улагањима из необновљивих извора (углавном фосилна горива - нафта и угаљ).
Животињско газдинство подразумева узгој животиња због меса или животињских производа (као што су млеко, јаја или вуна).
Задњих година о неким аспектима индустријске интензивне пољопривреде било је пуно речи. Велику бригу пољопривредницима, као и јавности дало је јачање утицаја индустрије за производњу расадног семена, хемијске индустрије, индустрије меса и хране. Део заједнице огласио се поводом неких нових пољопривредних техника, као што је, на пример, узгајање пилића за исхрану људи. Други разлог за бригу је давање хране која код стоке може да изазове "Болест лудих крава (Бовинова сунђерста енцефалопатија)".
Патентним правима су фирме, које се баве развојем нових сорти биљака и пасмина животиња коришћењем генетичког инжињерства, лиценцирале њихово коришћење фармерима на исти начин којим фирме које пројектују софтвер лиценцирају његово коришћење корисницима рачунара. Ово је дало моћ овим фирмама да диктирају услове, чега раније није било. Неки сматрају да цу ове фирме криве за биопиратерију.
Очување тла и коришћење хранљивих састојака су постале битне почев од педестих година двадесетог века, јер су најбољи пољопривредници добили улогу руководиоца земље коју користе. Али, велику бригу представља загађивање вода и тла вештачким ђубривима, као што су азот и фосфор.
Повећана свест потрошача о питањима пољопривреде довела је до стварања пољопривреде подпомогнуте од стране заједнице, локалних покрета за храну, споре хране (супротно од "брзе хране" - fast food) и улазак у комерцијалну употребу тзв. органске пољопривреде, додуше још увек ретко.
[уреди] Историја
Документовање и објашњавање порекла пољопривреде је проблем за археологе. Археоботаничари су открили да је узгајање и селекција специфичних карактеристика попут веће отпорности и већег семена (таква да су настале генетичке промене у биљкама) отпочела убрзо након млађег тријаса, у раном Холоцену у Леванту. Постоје и ранији докази: на пример зрна ражи са домаћим карактеристикама су откривена у Абу Хурејри у Сирији, али изгледа да је ово локални феномен чији узрок лежи у узгајању неких дивљих трава из родова Leymus и Elymus, а да то није заиста корак према одомаћивању тих биљака. О томе се може говорити тек у периоду око 8500. године п. н. е., који се у археологији назива преткерамичког млађе камено доба Б, када постоје чврсти докази о појави економија зависних од домаћих биљака (и животиња). У том контексту се говори о осам првих одомаћених биљака: лан, јечам, леблебија, грашак, сочиво, bitter vetch, пшеница. Ових осам биљака су се појавиле мање-више у исто време. Постоје многа налазишта која датирају од 8500. до 7500. године пр. Хр. где је систематично узгајање ових биљака допринело великим делом исхрани становништва. Од Плодног полумесеца пољопривреда се ширила на исток ка централној Азији, западно ка Кипру, Анадолији, а 7000. године пр. Хр. и Грчкој. Земљорадња (углавном пшенице) достигла је у северозападну Европу око 5000. године пр. Хр. Разлози за најранију појаву земљорадње могу бити промена климе, али такође могуће, и друштвени разлози (пр. гомилање вишка хране за такмичарски-настројено давање поклона). Сигурно се десила промена од ловачко-сакупљачке до пољопривредне економије кроз дугачак период када су неки усеви промишљено засађени а друга храна је доношена из дивљине. Упркос томе да је локализована промена климе омиљено објашњење за појаву пољопривреде у Леванту, чињеница да је земљорадња 'откривена' најмање трипут (могуће и више) указује да су друштвени разлози могли помоћи. Иако се земљорадња појавила у Плодном полумесецу, пољопривреда се најкасније 7000. године пр. Хр. појавила у југоисточној Азији (пиринач) и мало касније у Средњој Америци (кукуруз, бундева). Пољопривреда је такође могла да настане независно у раном Неолиту у Индији и Југоисточној Азији(пиринач и таро). Потпуна зависност од домаћих усева и животиња(то јест, када су дивљи извори представљали дијететски неважну компоненту у исхрани) није настала све до Бронзаног доба. Ако је у оперативну дефиницију пољопривреде урачуната интензивна култивација земљишта у великој размери, плантаже, организовано наводњавање и употреба специјализоване радне снаге, титулу "изумитеља пољопривреде" добили би Сумери. Интензивно ратарство омогућава много већу густину насељености него што би се могло издржавати ловом и сакупљањем плодова. Оно такође омогућава нагомилавање вишка производа који се чувају за употребу током зиме или за продају ради зараде. Способност фармера да хране велики број људи чије активности немају никакве везе са производњом хране била је пресудни фактор у успону стајаће војске. Откриће система 'три поља' плодореда током Средњег века је знатно побољшало успешност ране пољопривреде. После 1492. године, светски пољопривредни модели су се измешали у далекосежућој размени биљки и животиња која је позната као Колумбијска размена. Усеви и животиње које су претходно биле познате само Старом свету сада су пребачени и у Нови и обрнуто.
[уреди] Стратегија
Пољопривредна стратегија се фокусира на циљеве и методе пољопривредне производње. На овом стратегијском нивоу, заједничке циљеве пољопривреде чине:
- Заштита хране: Осигурање да храна није контаминирана.
- Безбедност хране: Осигурање да храна задовољава потребе популације.
- Квалитет хране: Осигурање да је храна одрживог и познатог квалитета.
- Очување
- Утицај средине
- Економска стабилност
[уреди] Методе
- пољопривредне машине
- сточарство
- пчеларство
- плодоред
- ђубрење
- припитомљавање
- ограђивање
- ђубрива
- стакленици
- жетва
- хибридна семена
- наводњавање
- живина
- баштенски рад
- монокултура
- органска земљорадња
- оплођаење биљака
- ранчеви
- продужавање годишњих доба
- овчарство
- повртарство
- орање
- контрола корова
[уреди] Житарице
[уреди] Унапређење усева
Доместификација биљака је почела са циљем да се повећа принос, повећа резистентност и толерантност на сушу, олакша жетва и побољша укус и хранљива вредност, као и многе друге карактеристике. Пажљива селекција и гајење кроз векове, је дало огроман допринос карактеристикама гајених биљака. Одгајивачи биљака користе стакленике и различите технике да би добили три генерације по години и на тај начин остварили побољшања што брже.
Селекција и узгајање биљака током двадесетих и тридесетих година двадесетог века су унапредили пашњаке на Новом Зеланду. Екстензивна радиациона мутагенеза (т.ј. примитивни генетички инжењеринг) током 1950их је произвела модерне типове житарица као што су пшеница, кукуруз и јечам.
На пример, просечно поље кукуруза у САД се проширило са око 2,5 тоне по хектару у 1900 на око 9,4 t/ha у 2001, првенствено због генетичког унапређења.
|
|||||||||||||
