Свеучилиште у Загребу
 | |
| лат. Universitas Studiorum Zagrabiensis | |
| Тип | државни |
|---|---|
| Оснивање | 23. септембар 1669. год. |
| Оснивач | Леополд I |
| Ректор | Стјепан Лакушић |
| Академско особље | 7.963 (2012) |
| Број студената | 72,480 (2015) |
| Постдипломци | 7.243 (2007) |
| Докторанди | 842 (2007) |
| Број факултета | 29 |
| Број академија | 3 |
| Локација | Загреб, Хрватска |
| Кампус | Шири део града и центар |
| Боје | плава |
| Афилијације | ЕАС |
| Веб-сајт | www |
Свеучилиште у Загребу је државни универзитет у Загребу. Други је универзитет по старости у Хрватској, основан након Свеучилишта у Задру,[1] као и универзитет са најдужим континуираним радом[2] и један од најстаријих универзитета у Европи.[3]
Његова историја почиње 23. септембра 1669. године када су Повељом цара Светог римског царства и угарско-хрватског краља Леополда I признати статус и повластице универзитетске установе тадашњој језуитској[4] Академији у слободном краљевском граду Загребу.
Историја[уреди | уреди извор]
Од 1692. године Филозофски студиј у Загребу почиње и формално-правно да делује као Neoacademia Zagrabiensis[5] — јавноправна високошколска установа. Академија је остала у рукама језуита[6] више од једног века, до 1773. године, када је папа Климент XIV распустио тај ред. Године 1776. царица и краљица Марија Терезија је декретом основала Краљевску академију знаности (Regia scientiarum academia)[7] са три студија или факултета: Филозофским, Богословним и Правним.
Иако су се организациони облици мењали, до 1874. године она је остала највиша школска установа у Хрватској и Славонији. На подстицај великог мецене хрватске просвете, културе и уметности бискупа Јосипа Јураја Штросмајера Хрватски сабор је 1861. године донио законску основу о Свеучилишту у Загребу.
У вријеме свога боравка у Загребу 1869. године цар Фрањо Јосиф I потписао је законски чланак који је 5. јануара 1874.[8] године добио владареву санкцију. На темељу тог чланка је 19. октобра 1874. године свечано отворен модеран универзитет у Загребу. Званично се звао 1875. године Свеучилиште Фрање Јосипа.[9] У његовом саставу су тада дјеловала четири факултета: Правни, Богословни, Филозофски и Медицински. Група српских студената која је створила Друштво за потпомагање сиромашних Срба ђака покренула је 1894. часопис Омладина под уредништвом Петра Белобрка. Тај мјесечник је први студентски часопис на Свеучилишту у Загребу.[10] Штампан је ћирилицом [11], а у чланку Двије књиге за народ се оспорава Хрватима да Свеучилиште зову хрватским именом, јер истим правом, удјелом у финансирању, може се звати и Српско свеучилиште.[12] Срби су тражили и да се уведе катедра за српску историју и књижевност.[13] Прва жена која је ту докторирала била је Српкиња Милица пл. Богдановић, 1907. године. Тема доктората је била Цар Јулијан Апостата према хришћанству. [14] [15]
Прва два факултета су већ била организована: Правни у оквиру бивше Правословне академије, а Богословни у оквиру сјеменишта. Филозофски факултет је свој рад започео академске године 1874/1875. У његовом саставу је у почетку деловало шест катедари (за филозофију, општу историју, хрватску историју, словенску филологију, класичну латинску филологију и класичну грчку филологију). Из катедри су се постепено развијала одељења, односно одсеци као сложеније научно-наставне јединице с више катедари.
До данас је на Свеучилишту у Загребу дипломирало више од 200.000 студената, магистрирало више од 18.000 и докторирало више од 8.000 постдипломаца.[16] На Свеучилишту у Загребу, научно-наставни и уметнички рад се обавља на 29 факултета, 3 уметничке академије, стручној - Учитељској академији и универзитетском студију - Хрватским студијима. При универзитету делује 33 политехникума.
Факултети[уреди | уреди извор]
- Агрономски факултет Свеучилишта у Загребу (Службене странице факултета)
- Архитектонски факултет Свеучилишта у Загребу (Службене странице факултета)
- Ветеринарски факултет Свеучилишта у Загребу (Службене странице факултета)
- Геодетски факултет Свеучилишта у Загребу (Службене странице факултета)
- Геотехнички факултет Свеучилишта у Загребу (Службене странице факултета)
- Грађевински факултет Свеучилишта у Загребу (Службене странице факултета)
- Графички факултет Свеучилишта у Загребу (Службене странице факултета)
- Едукацијско-рехабилитацијски факултет Свеучилишта у Загребу (Службене странице факултета)
- Економски факултет Свеучилишта у Загребу (Службене странице факултета)
- Факултет електротехнике и рачунарства Свеучилишта у Загребу (Службене странице факултета)
- Католички богословни факултет Свеучилишта у Загребу (Службене странице факултета)
- Кинезиолошки факултет Свеучилишта у Загребу (Службене странице факултета)
- Факултет машинства и бродоградње Свеучилишта у Загребу (Службене странице факултета)
- Медицински факултет Свеучилишта у Загребу (Службене странице факултета)
- Металуршки факултет Свеучилишта у Загребу (Службене странице факултета)
- Факултет организације и информатике Свеучилишта у Загребу (Службене странице факултета)
- Факултет политичких наука Свеучилишта у Загребу (Службене странице факултета Архивирано на сајту Wayback Machine (2. јануар 2009))
- Правни факултет Свеучилишта у Загребу (Службене странице факултета)
- Прехрамбено-биотехнолошки факултет Свеучилишта у Загребу (Службене странице факултета)
- Природословно-математички факултет Свеучилишта у Загребу (Службене странице факултета)
- Рударско-геолошко-нафтни факултет Свеучилишта у Загребу (Службене странице факултета)
- Факултет саобраћајних наука Свеучилишта у Загребу (Службене странице факултета)
- Стоматолошки факултет Свеучилишта у Загребу (Службене странице факултета)
- Текстилно–технолошки факултет Свеучилишта у Загребу (Службене странице факултета)
- Учитељски факултет Свеучилишта у Загребу (Службене странице факултета)
- Фармацеутско-биохемијски факултет Свеучилишта у Загребу (Службене странице факултета)
- Филозофски факултет Свеучилишта у Загребу (Службене странице факултета)
- Факултет хемијског инжењерства и технологије Свеучилишта у Загребу (Службене странице факултета)
- Шумарски факултет Свеучилишта у Загребу (Службене странице факултета)
Академије[уреди | уреди извор]
- Академија драмске умјетности Свеучилишта у Загребу (Службене странице академије)
- Академија ликовних умјетности Свеучилишта у Загребу (Службене странице академије)
- Музичка академија Свеучилишта у Загребу (Службене странице академије)
Универзитетски центар[уреди | уреди извор]
- Центар за хрватске студије (хрв. Hrvatski studiji) (Службене странице студија)
Ректори[уреди | уреди извор]
|
|
|
|
Види још[уреди | уреди извор]
- Мрежа универзитета Балкана
- Национална и универзитетска библиотека у Загребу
- Списак универзитета у Хрватској
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ (језик: хрватски)-Задарски свеучилишни град од 1396.
- ^ (језик: енглески)-Задар најстарији од 1396, а загребачки има најстарији континуитет рада. Архивирано на сајту Wayback Machine (23. фебруар 2014)
- ^ „Свеучилиште у Загребу убраја се међу старија у Европи”. Архивирано из оригинала 22. 02. 2014. г. Приступљено 15. 02. 2014.
- ^ (језик: енглески)-http://www.homeinzagreb.com/national-and-university-library/
- ^ (језик: хрватски)-Neoacademia Zagrabiensis
- ^ (језик: хрватски)-Теологију су предавали Исусовци
- ^ (језик: хрватски)-Марија Терезија основала академију Архивирано на сајту Wayback Machine (22. фебруар 2014)
- ^ (језик: хрватски)-http://www.hr/hrvatska/znanost/sveucilista/zagreb
- ^ Стојановић 2015, стр. 208.
- ^ Артуковић 2001, стр. 32.
- ^ Артуковић 2001, стр. 121.
- ^ Артуковић 2001, стр. 123.
- ^ Артуковић 2001, стр. 297.
- ^ Вишњић, Чедомир (2013). Србобран 1901.-1914. - Српско коло 1903. - 1914., pp. 382. Загреб, Београд: СКД Просвјета, Службени Гласник.
- ^ Србобран, бр. 127., 8.(21.) јуна 1907., Dr. phil. Милица пл. Богдановић. Загреб. 1907.
- ^ О Загребу, Приступљено 25. 4. 2013.
Литература[уреди | уреди извор]
- Раковић, Александар (2007). „Источно-православни богословски факултет Свеучилишта у Загребу 1920-1924” (PDF). Српска теологија у двадесетом веку. 2: 221—238. Архивирано из оригинала (PDF) 07. 10. 2019. г. Приступљено 07. 10. 2019.
- Raković, Aleksandar (2013). „Short Existence of the Faculty of Eastern Orthodox Theology at the University of Zagreb 1920-1924” (PDF). Теолошки погледи. 46 (3): 951—956.
- Стојановић, Мијат (2015). Сгоде и несгоде мога живота. Хрватски институт за повијест, Славонски Брод.
- Артуковић, Мато (2001). Срби у Хрватској (Куеново доба). Хрватски институт за повијест - подружница за повијестСлавоније, Сријема и Барање, Славонски Брод. ISBN 953-6659-09-3.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |