Православна црква у Црној Гори

Из Википедије, слободне енциклопедије

Православна црква у Црној Гори је органски дио Српске православне цркве.

Сачињавају је Митрополија црногорско-приморска и Епархија будимљанско-никшићка, као и дијелови епархија Милешевске и Захумско-херцеговачке и приморске.

Назив[уреди]

Епископски савјет Православне цркве у Црној Гори је у саопштењу од 27. фебруара 2010. још једном подсјетио представнике јавног живота и медија и свеукупну јавност на то да је „Свети архијерејски сабор Српске православне цркве на свом редовном засједању од 26. маја 2006. године, под предсједништвом блаженопочившег патријарха Павла, поштујући углед Митрополије црногорске и њену историјску улогу у животу Црне Горе и наше помјесне православне цркве, а ради што успјешнијег остваривања спасоносне мисије Цркве, донио одлуку да Православну цркву у Црној Гори сачињавају епархије Српске православне цркве: Митрополија црногорско-приморска и епархије Будимљанско-никшићка, Захумско-херцеговачка и Милешевска. Архијереји тих епархија, сходно саборској одлуци, чине Епископски савјет под предсједништвом архиепископа цетињског и митрополита црногорско-приморског.

Отуда је недопустиво, неодговорно и противно црквеној одлуци свако другачије титулисање и представљање у медијима како Митрополије тако и православних епархија у Црној Гори.“[1]

Епископски савјет[уреди]

Православна црква у Црној Гори је установљена одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве од 13/26. маја 2006. на засједању у Београду.[2]

Епископи епархија Црногорско-приморске, Будимљанско-никшићке, Милешевске и Захумско-херцеговачке и приморске сачињавају Епископски савјет Православне цркве у Црној Гори под предсједништвом архиепископа цетињског и митрополита-црногорско приморског. Они се по потреби састају ради савјетовања и доношења одлука из надлежности Епископског савјета. О своме раду Епископски савјет Православне цркве у Црној Гори је дужан, сходно утемељеном канонском поретку, да извјештава Свети архијерејски сабор Српске православне цркве.

Једна од основних дужности Епископског савјета Православне цркве у Црној Гори јесте да у сарадњи са државом Црном Гором и њеним надлежним органима покрене и да помаже израду и доношење Закона о положају Православне цркве и различитих вјерских заједница у Црној Гори и да предузме све потребне мјере у циљу заштите свеукупне духовне и материјалне, покретне и непокретне имовине Православне цркве у Црној Гори, као и на доношењу Закона о реституцији национализоване и одузете црквене имовине послије Другог свјетског рата.

Чланови Епископског савјета су: архиепископ цетињски и митрополит црногорско-приморски Амфилохије, епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, епископ милешевски Филарет, епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије и умировљени епископ захумско-херцеговачки и приморски Атанасије.[3] Члан је био и некадашњи викарни епископ диоклијски Јован.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ СПЦ: Саопштење за јавност Епископског савјета Православне цркве у Црној Гори, 27. фебруар 2010.
  2. ^ Одлука Светог архијерејског сабора Српске православне цркве (АС број 95/зап. 208), Београд, 13/26. мај 2006.
  3. ^ СПЦ: Саопштење са шесте сједнице Епископског савјета Православне цркве у Црној Гори, манастир Ждребаоник, 28. септембар 2011.