Празилук

Из Википедије, слободне енциклопедије
празилук
Bulgarian leeks.JPG
Систематика
царство: Plantae
класа: Liliopsida
ред: Asparagales
породица: -{Alliaceae}
род: Allium
врста: Allium ampeloprasum
варијетет: A. ampeloprasum var. porrum
(L.) J.Gay
Екологија таксона

Празилук, праса или праз тип је лука, узгојени варијетет јужноевропско-западноазијске врсте Allium ampeloprasum[1]. Празилук је двогодишња зељаста биљка, висока до 85 cm. Луковица је дугуљаста, без оштрог мириса. Листови су дугуљасто-ланцетасти, а цваст крупна и лоптаста. Употребљава се у људској исхрани свеж или куван.


Praziluk je poreklom iz Sredozemlja i drevna je kulturna biljka[уреди]

Upotrebljava se kao

svež ili se dodaje jelima kao začin. U novije vreme znatne količine se suše i izvoze. Za ishranu se upotrebljava :stablo i listovi. Praziluk je dvogodišnja biljka. Prve godine obrazuje moćno lažno stablo, kod nekih sorati visoko i do 80 cm, sledeće godine razvija dugo stablo visoko i do 2 m. Na stablu se nalazi krupna loptasta cvast, sa velikim brojem cvetova koje oprašuju insekti. Seme je sitno i naborano. 1 gram sadrži 300-400 semena Međuredno rastojanje (u cm) 70-75, rastojanje u redu (u cm) 7-15, utrosak semena za rasađivanje gr/ha 1000-1500, broj biljaka po ha 140000-200000, minimalna temperatura klijanja 2 ºC, optimalna temperatura klijanja 20ºC Preporuka za proizvodnju Sledeće vrednosti mogu okvirno služiti za đubrenje.Praziluk vrlo dobro reaguje na đubrenje ukoliko se ono obavi na vreme.

Upotreba đubriva u proizvodnji praziluka[уреди]

Azot Letnja proizvodnja 225 kg/ha, jesenja proizvodnja 250 kg/ha, zimska proizvodnja 270 kg/ha. 50-60% ovih količina se daje unapred.Glavna količina đubriva za letnji praziluk treba da se unese od jednom,a za jesenji i zimski praziluk treba da se unesu iz dva ili tri puta(prihranjivanje).

Fosfor

  • Praziluk zahteva osrednje količine fosfora.Ako zemljište ima dovolje količine fosfora unosi se 75-100kg P2O5 kao trostruki super fosfat u osnovnom đubrivu.

Kaijum

  • Praziluk ne zahteva mnogo kalijuma.Na normalnim zemljištima će biti dovoljne količine od 150-200 kg/ha,uzimajući u obzir moguće unošenje đubriva.

Upozreba đubriva koja sadrže magnezijum je preporućljivo I to u količinama 300-400 kg po ha. VAŽNO-je znati da je dobar rasad praziluka debljine olovke. Dužina belog dela biljke je vrlo važna I usko povezana sa metodom sadnje. Rasađivanje obaviti dovoljno duboko,čak I ako to rezultira kasnijim porastom. Rani praziluk se sadi na dubini od 10-15 cm,a kasni varijateti na dubinu od 18-20 cm. Dublja sadnja rezultira tanjom biljkom koja je manje produktivna, sporije raste I osetljiva je na bolesti. Uniformni sadni materijal je I dalje osnova za ujednačen usev I najviši prinos. Biljke bi trebalo da se stave u pripremljene brazed I zaliju da bi se zatim pokrile zemljom zaštitile koren. Ne prskajte ih sa toplom vodom,jer može doći do napada gljiva. Praziluk se rasađuje u niske leje, u brazde ili na ravnim površinama, a to zavisi od načina navodnjavanja. Primenjuje se i sadnja u trake od po 4-6 redova.

Berba i čuvanje[уреди]

-Praziluk se vadi u novembru; biljke se čupaju, a ako to teško ide, koren se podseca motikom.Biljke se očiste od starih polomljenih listova,a korenje skrati na 2-3 cm. Sa jednog hektara može se dobiti prinos od 40-60 t

Danas postoje mnoge sorte praziluka,ali možemo pomenuti nove hibride:

Za letnju prizvodnju:Vermont,Stanley F1. Vermont –je rani hibrid praziluka.Biljka duga I prava,visok prinos.Lisna masa je svetlo zelena.Pogodna za upotrebu u svežem stanju I preradu. Stanley F1-je hibrid praziluka za ranu sezonu.Vrlo uspravna biljka.Pogodan za leto i ranu jesen.

Jesenja proizvodnja:Varna Varna je srednje rani varijetet praziluka tzv.bugarski(kamuš).Preporučuje se za proizvodnju u kasno leto i jesen.Biljka je čvrsta sa dugim belim,I kratkim zelenim delom na vrhu. Dobar prinos I dobra tolerancija na mraz.Izuzetno je pogodan za mehaničku berbu,preradu I dobro se čuva.

Zimska proizvodnja:Arkansas,Lawrence. Arkansas:je kasni varijitet pogodan za prezimljavanje,zbog svoje vrlo dobre tolerancije na mraz.Visoka tolerancija na bolesti lišća.Biljka ima dugo I čcrsto stablo,bele do bledo zelene boje pri vrhu. Lawrence:je kasni hibrid.Snažan porast i visoka tolerancija na mraz ćini ga vrlo pogodnim za prezimljavanje i berbu u rano proleće.

Референце[уреди]

  1. ^ Татић Б. 1975. Alliaceae. У: Флора СР Србије VII. САНУ: Београд. pp. 576.