Прашина
Прашина је уопштен назив за сићушне постојане комадиће произвољне материје пречника мањег од 500 микрона или, ако се посматра још шире, за сваку фино издељену материју. На Земљи прашина у атмосфери има разне изворе: земна прашина ношена ветром, вулканске ерупције и ваздушно загађење су неки од примера. Прашина у ваздуху представља аеросол и има снажно, локално радиоактивно дејство на атмосферу и значајно утиче на климу. Штавише, ако се у њеном саставу налази и нека запаљива супстанца (нпр. флуор), прашина може изазвати експлозију.
Опште особине [уреди]
Физичке особине прашине покоравају се природним законима који нису идентични онима који важе за чврста и течна тела. Тако, на пример, притисак на зидове кутије пуне прашином не мора бити једнак у свим тачкама.
Прашина је одговорна за плућну болест познату под називом Pneumoconiosis, као и за црну плућну болест од које најчешће оболевају рудари. Да би се умањило штетно дејство, донете су бројне законске одредбе којима се прописују стандарди који морају бити испуњени у радној средини.
Кућна прашина [уреди]
Прашина која се скупља у кући је комбинација атмосферске прашине и прашине људског порекла, коју чине углавном изумрле ћелије коже и влакна са одеће и покривача. Може се уклонити метлом, крпом или усисивачем.
Гриње, организми који се често срећу у влакнима тепиха и на душеку, користе органске компоненте кућне прашине за своју исхрану. Њихов измет, заузврат, постаје део кућне прашине и може изазвати алергијске реакције код људи.
Спољашње везе [уреди]
- Микроскопски приказ прашине ((it))
