Прањани

Из Википедије, слободне енциклопедије
Прањани

Нова црква у Прањанима
Нова црква у Прањанима

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Управни округ Моравички
Општина Горњи Милановац
Становништво
Становништво (2011) 1786
Положај
Координате 43°59′04″N 20°12′25″E / 43.984333, 20.207
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 477 m
Прањани на мапи Србије
{{{alt}}}
Прањани
Прањани на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 32308
Позивни број 032
Регистарска ознака GM


Координате: 43° 59′ 04" СГШ, 20° 12′ 25" ИГД

Прањани је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2002. било је 1786 становника (према попису из 1991. било је 2009 становника). До 1965, године је ово насеље седиште општине Прањани коју су чинила насељена места: Богданица, Брајићи, Брезна, Дружетићи, Гојна Гора, Каменица, Коштунићи, Леушићи, Прањани, Срезојевци и Теочин. После укидања општине подручје бивше општине је у целини ушло у састав општине Горњи Милановац.

Географија[уреди]

Прањани су највеће село у читавом пределу, а уједно и најпространије, јер су му поједини делови међу собом веома удаљени а куће у њима раштркане.

Варошица је насеље друмско, низно; засеоци су разбијеног типа. Куће појединих родова образују разређене групе. Укупно, у Прањанима има 592 домаћинства.

Варошица је средиште за читаво насеље и оно и доприноси одржању те целине. Развила се око цркве и некадашњих кафана, а сада су у њој црква и парохијски дом, општина, школа (основана 1858.), амбуланта (отворена 1927., дародавац пројекта и целокупне унутрашње опреме је Американац Џон Кингсбури, а Прањанци су поклонили земљу и материјал за грађење), сељачка радна задруга, велики задружни дом (у њему има пошта, набављачка задруга, велика сала итд.), трговачка продавница, итд. Поред нове зидане цркве стоји црква брнара која је последњих неколико година у функцији јер се зидана црква реновира.

Варошица је у пољу око друма Горњи Милановац-Пожега, а између Чемернице и Смрдуше. Кроз заселак Катриће и западном границом насеља пролази друм за Чачак.

На удаљености од око 4 km ка северу налази се сеоска утрина на једној висоравни која се зове Галовићи. На том месту је током Другог светског рата био ратни аеродром преко кога су Савезници комуницирали са Равном гором и четницима (слали су помоћ, одатле су одлетели бројни савезнички пилоти који су били оборени над овим делом Србије у тзв. Operation Halyard, под вођством Џорџа Мусулина).

Надимци у Прањанима су врло карактеристични.

Црква слави Спасовдан и тог дана је вашар код цркве. Спасовдан је уједно и сеоска обетина или молитва.

О Преображењу (19. август), када је главни вашар у Прањанима, први пут 2006. године је организован завичајни скуп Прањанаца који живе ван Прањана, са намером да то постане традиционално окупљање и жељом да то постане окупљање свих из прањанског краја (околних 12 села некадашње прањанске општине).

У селу се од 2003. године одржава манифестација посвећена шљивовици, под називом „Ракијада“.[1]

Историја[уреди]

Спомен плоча на месту некадашњег аеродрома у Прањанима, као подсетник на Мисију Халијард.

Прича се да је Руднички бик имао свој конак на Башчинама и да је одатле хтео да отме девојку Василију Којовића (која ће се касније удати у Срезојевце и родити кнегињу Љубицу). У селу су биле две аге: један је држао Плану, други Смрдушу.

У турско време, кроз село је водио пут за Чачак.

Док није било у селу ни дрвене цркве, постојао је округао камен и око њега су се скупљали. 1827. године је подигнута црква брвнара. Око 2 km изнад цркве је био пут, а код цркве су били општина и први дућани.

Кад је изграђен друм за Пожегу, општина је спуштена на друм и око ње се временом развила варошица на месту које се раније звало Дивље Поље. Нова, зидана црква, подигнута је 1903. године. Уз њу је деведесетих година XX века дограђен и звоник.

По Прањанима има ровова из рата 1914-1915. године.

Демографија[уреди]

У насељу Прањани живи 1459 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,7 година (44,2 код мушкараца и 45,2 код жена). У насељу има 592 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,02.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 2917 [2]
1953. 2886
1961. 2833
1971. 2680
1981. 2309
1991. 2009 1986
2002. 1811 1786
2011. 1551
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
1.730 96,86%
Југословени
  
12 0,67%
Црногорци
  
3 0,16%
Македонци
  
2 0,11%
Мађари
  
1 0,05%
непознато
  
30 1,67%


Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Етнографски документарни филм Милана Брајовића о „Ракијади“ која се одржава у Прањанима
  2. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  3. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  4. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Литература[уреди]

  • Миленко С. Филиповић: Таково, Српски етнографски зборник, 1960.
  • Бекријада у подравногорском селу Прањани - такмичење у испијању мученице: Колективна разваљотка од шљивовице, Глас јавности, 20.02.2007. [1]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Прањани