Прва интифада

Из Википедије, слободне енциклопедије

Прва интифада је био палестински устанак против Израела између 1987. и 1990. Конфронтације су често називане „Рат камења“, због тога што је главно оружје демонстраната било камење.

"Интифада“

Након дугог периода резигнације израелском окупацијом, палестинско становништво на територијима Западне обале и појаса Газе осамдесетих је година почело подизати глас против таквог стања. У децембру 1987. у избегличком кампу Џебалија у појасу Газе израелски је оклопни транспортер усмртио четири Палестинца. Локални Палестинци револтирани инцидентом организовали су демонстрације које су се прошириле на остале градове на окупираним територијима. Иако је устанак почео у Гази, жариште се убрзо преместило у град Наблус на Западној обали око којег се налазило више избегличких кампова. Осим Наблуса јако средиште устанка био је и град Рамала са свеучилиштем Бир Зеит.

Устанак је добио назив Интифада, што у слободном преводу с арапског значи „збацивање“. Интифада се разликовала од дотадашњих сличних манифестација палестинског незадовољства по упорности и масовности подршке палестинског становништва. Демонстранти су се сукобили с израелским снагама безбедности које нису биле припремљене за такву врсту сукоба. Немајући одговор на такав неконвенционални начин угрозе израелске националне сигурности, Тел Авив је одговорио репресијом - депортацијама Палестинаца осумњичених за учествовање у устанку те размештањем бројних полицијских и војних јединица уздуж места сукоба. Затворена су арапска свеучилишта, а због недостатка разрађене процедуре за такве војнополицијске акције при сузбијању просведа, израелски су војници често прекорачивали овласти у поступању.

Броја жртава од децембра 1987. до потписивања Споразума из Осла 1993. је 1.162 убијена Палестинца и 160 Израелаца.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]