Шлајз (преводница) код Бечеја
| Шлајз код Бечеја | |
|---|---|
 Шлајз (преводница) код Бечеја | |
| Опште информације | |
| Место | Бечеј |
| Општина | Бечеј |
| Држава |  Србија |
| Врста споменика | Преводница |
| Време настанка | 1895-1899. |
| Тип културног добра | Споменик културе од изузетног значаја |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе града Новог Сада |
| www | |
Преводница (Шлајз) код Бечеја је део је система Дунав-Тиса-Дунав и споменик културе од изузетног значаја.[1]
Историја[уреди | уреди извор]
Преводница „Шлајз“ код Бечеја, део је система Великог бaчког канала (1793–1801), којег је пројектовао и градио угарски племић и инжењер Јожеф Киш. Канал је после изградње био први пловни пут у Европи, који је истовремено служио и за мелиорацију и претеча је великог савременог хидросистема Дунав–Тиса–Дунав.
Изглед преводнице[уреди | уреди извор]
Саграђена је након одлуке угарске владе да се пресели ушће канала које се до тада налазило код Бачког Градишта. Базен преводнице је заштићен насипом, док правац тока воде на улазу и излазу као и сам механизам обезбеђују по два масивна елипсоидна стуба обложена керамичким глазираним опекама. Врата преводнице и механизам за њихово покретање металне су конструкције. Улазна и излазна врата су клизна, са померањем помоћу крана фиксираног на обе стране обале. У почетку, механизам је померан удруженом људском снагом која је касније замењена електричном енергијом.
Преводница више није у функцији, пошто је после Другог светског рата изграђена нова у близини. Међутим, ниво воде у каналу обезбеђен је бетонском уставом на месту капије према ушћу.[2]
