Предраг Стојаковић
| Предраг Стојаковић | ||
|---|---|---|
|
|
||
| Личне информације | ||
| Датум рођења | 9. јун 1977. | |
| Место рођења |  Славонска Пожега, Југославија |
|
| Држављанство |  Србија |
|
| Висина | 2,08 m | |
| Позиција | Крило | |
| Драфт | 14. пик, 1996. Сакраменто кингси |
|
| Про каријера | 1992–2011 | |
| Сениорски клубови | ||
| Год. | Клуб | |
| 1992-1994 1994-1998 1998-2006 2006 2006-2010 2010-2011 2011- |
Црвена звезда ПАОК Сакраменто Кингси Индијана пејсерси Њу Орлеанс Хорнетси Торонто репторси Далас маверикси |
|
| Репрезентација | ||
 СФР Југославија / СР Југославија |
||
| Награде | ||
| Три пута учесник Ол стар утакмице Два пута победник у шутирању тројки МВП ЕП 2001. Три пута Европски играч године МВП Грчког првенства НБА шампион са екипом Даласа 2011. |
||
| Освојене медаље | |||
|---|---|---|---|
| Кошарка | |||
| Светско првенство | |||
| Злато | 2002. САД | Југославија | |
| Европско првенство | |||
| Бронза | 1999. Француска | Југославија | |
| Злато | 2001. Турска | Југославија | |
Предраг „Пеђа“ Стојаковић (Славонска Пожега, 9. јун 1977) је бивши српски кошаркаш. У својој каријери играо је за Црвену звезду, КК ПАОК, Сакраменто Кингсе, Индијану Пејсерсе, Њу Орлеанс Хорнетси, Торонто репторсе, и Далас мавериксе. Стојаковић је играо на три ол-стар утакмице и два пута је победио у шутирању тројки. Један је од најбољих играча и историји српске кошарке, а такође важи за једног од најбољих шутера у НБА историји.
Са репрезентацијом Југославије је освојио злата на Светском првенству 2002. и Европско првенству 2001. и бронзану медаљу на Европском првенству 1999..
Садржај |
Биографија [уреди]
Стојаковић је рођен у Славонској Пожеги у СФРЈ, а 1991. године као Србин је приморан да са својом породицом избегне из Хрватске у Србију.
Црвена звезда [уреди]
Са 15 година нашао се у Црвеној звезди где је провео две године. У млађим селекцијама био је под командом тренера Предрага Бадњаревића, који је оставио велики траг у будућој кошаркашкој каријери[1]. За то време је дебитовао и за први тим са којим је освојио титулу националног првака 1994.
ПАОК [уреди]
Његов таленат није промакао ловцима на таленте, а и криза у Србији довела је до тога да се у шеснаестој години сели у Грчку да игра за ПАОК из Солуна, где остаје четири године. Такође је узео грчко држављанство и добио је грчко презиме Кинис. Стојаковић је драфтован од стране Сакраменто Кингса, као 14. пик, 1996. године, али је остао у ПАОК-у до 1998. У сезони 1996/1997 бележио је просечно 20,3 поена по утакмици пре него што је поломио десну ногу. Рехабилитацију је окончао у Сакраменту у лето 1997. Следеће сезоне Стојаковић је бележио просечно 23,9 поена по утакмици и изабран је за најкориснијег играча лиге. У полуфиналу плеј-офа против Олимпијакоса, Стојаковић је тројком донео победу ПАОК-у 58-55 и тиме окончао петогодишњу доминацију Олимпијакоса у грчком првенству. У финалу је Панатинаикос имао предност домаћег терена и славио је 3:2 у серији, а Стојаковића је чувао Бајрон Скот, његов будући тренер у Њу Орлеансу.
Сакраменто Кингси [уреди]
Стојаковић је у Сакраметно прешао у сезони 1998/1999, која је била скраћена због штрајка америчких професионалних кошаркаша. У првој сезони је обично улазио са клупе, а укупно је забележио 8,4 поена по утакмици. Тог лета је дебитовао за репрезентацију Југославије на Европском првенству 1999. у Француској, на ком је Југославија освојила бронзану медаљу, али је мало играо на првенству због повреде. Следеће сезоне, Стојаковић је бележио 11,9 поена по утакмици и био је шести у целој лиги по проценту успешности слободних бацања у целој лиги. На Олимпијским играма 2000. у Сиднеју Стојаковић је са репрезентацијом Југославије је освојио разочаравајуће 6. место.
Након две сезоне проведене углавном на клупи, у сезони 2000-2001, након што је Сакраменто мењао Корлиса Вилијамсона за Дага Кристија, Стојаковић је добио праву шансу и постиже у просеку 20,4 поена и 5,8 скокова по утакмици, са процентом шута од 40% за три поена. На Ол-стар викенду 2001. Стојаковић је био други у такмичењу у брзом шутирању тројки, иза Реја Алена из Милвоки Бакса, али је тријумфовао у игри „Две лопте“ у ком му је партнерка била Рути Болтон-Холифилд из Сакраменто Монарха против пара Кливленда Трајан Ленгдон и Ева Немцова. У гласању за играча који је највише напредовао завршио је други, иза Трејсија Макгрејдија из Орландо Меџика. Тог лета, Стојаковић је предводио репрезентацију Југославије до златне медаље на Европском првенству у кошарци 2001. у Турској, када је био најбољи стрелац екипе и најкориснији играч првенства.
Сезона 2001-2002. је била најуспешнија у досадашњој Стојаковићевој каријери. Те сезоне играо је прву НБА Ол-стар утакмицу и победио у такмичењу за три поена. Кингси су доминирали лигом, али су у неизвесној финалној серији Западне конференције изгубили од Лејкерса 4:3. Петорка кингаса у саставу: Мајк Биби, Даг Кристи, Предраг Стојаковић, Крис Вебер и Владе Дивац је била на корак да уђе у велико финале али је Роберт Ори тројком у задњој секунди распршио снове Сакрамента. У лето 2002. репрезентација Југославије је у Индијанаполису узела златну медаљу на Светском првенству у кошарци, а Стојаковић је био изабран у најбољу петорку првенства.
Следеће године забележио је мали пад у броју постигнутих поена (19,2 поена по мечу), али је опет изабран за Ол-стар утакмицу, а по други пут за редом победио у такмичењу за три поена. Кингси су овај пут заустављени у полуфиналу Западне конференције од Далас Меверикса. На Европско првенство у кошарци 2003., ослабљена репрезентација Србије и Црне Горе заузела је шесто место. Следеће сезоне Стојаковић је искористио одсуство најбољег играча Кингса Криса Вебера због повреде и просечно је бележио 24,2 поена по мечу и завршио је на другом месту у целој лиги. Исте сезоне је најбољи извођач слободних бацања са процентом од 92,7%. По трећи пут је изабран за Ол-стар утакмицу, али није успео трећи пут узастопно победи у шутирању тројки и тако изједначи рекорд Ларија Бирда и Крејга Хоџиса. Био је четврти у гласању за најкориснијег играча лиге и изабран је у другу петорку лиге. Следеће сезоне је бележио просечно 20,1 поен по утакмици, иако је због повреда пропустио 15 утакмица. Ипак, Кингси су у плеј-офу испали од Минесоте 4:1 у серији.
Сезона 2005-2006 за Стојаковића није почела добро у Сакраменту, где је бележио 16,5 поена на 31 утакмици. Кингси су га 25. јануара 2006. послали у Индијану у замену за Рона Артеста.
Индијана Пејсерси [уреди]
25. јануара 2006., Стојаковић је мењан у Индијана пејсерсе у замену за Рона Артеста завршивши тако своју осмогодишњу каријеру у Кингсима.[2] У дресу Пејсерса се задржао до краја сезоне а просечно је бележио 19,5 поена.
Њу Орлеанс Хорнетси [уреди]
Лета 2006. потписао нови уговор са Пејсерсима, али је послат у Њу Орлеанс Хорнетсе за право на Ендруа Бетса.[3] У осмој утакмици за свој нови клуб 14. новембра 2006. постигао је рекорд каријере од 42 поена против Шарлот Бобкетса.[4] Због повреде је провео неколико месеци на листи за повређене, па је због тога пропустио већи део сезоне 2006/2007.
Сезона 2007/2008 је представљала повратак за Стојаковића, који је бележио просечно 16,7 поена у сезони и уз Дејвида Веста и Криса Пола, најзаслужнији је за пламсан Њу Орлеанса у полуфинале Западне конференције.
Стојаковић је у сезони 2010/11 изгубио место у стартној постави Њу Орлеанса, а у тиму га је заменио Марко Белинели. Због чињенице да му је на крају сезоне истекао уговор вредан 15,3 милиона долара, Хорнетси су га послали у Торонто Репторсе у трампи у којој је било укључено пет играча.
Торонто Репторси [уреди]
20. новембра 2010. Стојаковић је мењан, заједно са Џередом Бејлисом и новцем, у Торонто репторсе у замену за Џерета Џека, Маркуса Бенкса и Дејвида Андерсена.[5]
После појављивања у само две утакмице, јануара 2010. Стојаковић је отпуштен. Пропустио је 26 утакмица због повреде левог стопала.[6]
Далас Маверикси [уреди]
24. јануара 2011. Стојаковић је потписао за Далас мавериксе.[7] Са Даласом је освојио своју прву НБА титулу,[8] а Пеђа је просечно постизао 7,1 поен за време плејофа.[9] Стојаковић је постизао више од 20 поена на две утакмице плејофа.[9]
19. децембра 2011. Пеђа је се повукао из кошарке због хроничних проблема са леђима и вратом.[10]
Извори [уреди]
- ^ Peđa za MONDO: Neću da varam košarku! | Mondo, Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ Stojaković za Artesta u Indijani!| B92.net, Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ July 2006 Transactions, NBA.com, accessed February 1, 2008.
- ^ Stojaković brojao do 42 | Novosti.rs, Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ „Raptors Acquire Bayless, Stojakovic And Cash Considerations From New Orleans“. NBA.com. 20. 11. 2010. Приступљено 21. 11. 2010.
- ^ „Raptors Release Peja Stojakovic“. NBA.com. 20. 01. 2011. Приступљено 20. 01. 2011.
- ^ „Peja Stojakovic signs with Mavs“. ESPN. 24. 01. 2011. Приступљено 24. 01. 2011.
- ^ Mavericks win first title in team history; Heat season ends in disappointing fashion - NBA - Sporting News, Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ а б Peja Stojakovic Game By Game Page | NBA.com, Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ Stein, Marc (19. 12. 2011.). „Peja Stojakovic to retire after 13 years“. ESPN Приступљено 19. 12. 2011.
Спољашње везе [уреди]
- Стојаковићев профил на NBA.com
- http://www.one-six.tk
- Повлачи се Предраг Стојаковић (Б92, 19. децембар 2011)
|
|||||
|
|||||
|
|||||
|
|||||
|
|||||
