Прелом ребара

Из Википедије, слободне енциклопедије
Класификација и спољашњи ресурси
Прелом ребара
лат. Fractura costarum

Прелом 5-7 ребра грудног коша
ICD-10 S22.3-S22.4
ICD-9 807.0, 807.1
DiseasesDB 11553
eMedicine emerg/204 radio/609
MeSH D012253

Прелом ребара, (лат. fractura costarum), је делимични или потпуни прекид континуитета ребара, настао као последица дејства механичке силе која надмашује отпорност коштаног ткива. Механичка сила на месту деловања оштећује и меке структуре па су преломи ребара често удружени са нагњечењем,огуљотином или раздерином.

Садржај

Фактора ризика[уреди]

Прелому ребра обично претходи значајна повреда и већина прелома ребара су последица несрећног догађаја. Преломи ребра могу настати и спонтано или у току неадекватне повреде у чијој основи су болести као што је остеопороза или коштане метастазе. Најчешћи фактори ризика за прелом ребара су:

Механизам настанка[уреди]

Пошто грудни кош заузима велики део тела, он има истурени положај и често је склон повредама. У току тих повреда, ребра су највише изложена повредама, па и преломима ребара. Код млађих особа, захваљујући еластичности ребара, појава прелома је знатно ређе него код старијих особа, код којих осим закречености хрскавице настаје и старачка остеопороза.

Како је је средњи део грудног коша најистерунуји, најчешће се преломи ребара јављају код средњих ребара, а најређе код горња три, која су на известан начин заклоњена кључном кости. Локализација прелома је најчешћа на предњим или задњим завојима, а проузрокована је непосредним(директним) или посредним (индиректним) дејством силе.

Врсте прелома[уреди]

  • Попречни преломи, су обично изазвани директним и снажним ударом механичког оруђа у грудни кош. Код ови прелома преломљени крајеви кости понекад бивају утиснути у дубину, па могу изазвати расцеп поребрице и повреде унутрашњих органа (плућеа срце, крвне судове)
  • Коси преломи, су обично изазвани посредним дејством силе, при компресији грудног коша, и најчешће су локализовани на предњој или задњој кривини. Код ових прелома фрагменти су оштри, а површина прелома је управљена медијално (према средини) или латерално (према споља), те ако је поломљено више ребара настајуе знатна покретљивост и деформација зида грудног коша изнад места повреде.

Дијагноза[уреди]

Објективни преглед[уреди]

Дијагноза прелома ребра се често поставља опипавањем (палпацијом) на месту повреде, када се под прстима осећају неравнине на површини ребара, појава оштрог бола праћеног пуцкетањем (крепитацијама) и померањем делова поломљених ребара при јачем притиску.

Радиолошка дијагностика[уреди]

Сумња на прелом ребара најпоузааније се потврђује;

Дијагностика прелом ребра није увек лака, као и дијагностика компликација ових прелома који морају правовремено бити уочени јер могу животно да угрозе повређеног због; крварења, повреда срчане и плућне марамице, плућа и органа трбуха.

Такође радиолошком дијагностиком треба искључити и могуће друге повреде које могу бити удружене са преломом ребара.

Компликације[уреди]

3-Д Компјутеризована томографија, серијског прелома ребара (2-10 ребра) с дислокацијом преломљених фрагмената, 5-7 ребра.

Као последица прелома ребара могу да настану разне компликације, прећене лакшим или тежим последицама;

  • Инфекција изливене крви на месту прелома, са појавом остеомијелитиса (гнојења костију) или апсцеса (лат. abscessus) зида грудног коша, са могућом сепсом.
  • Сломљени крајеви ребара могу изазвати расцеп међуребарних крвних судова, и додуше ретко, довести до масне емболије, или смртоносног крварења у грудну дупљу, ако је истовремено поцепана и поребрица.
  • Повреде унутрашњих органа фреагментима поломљених ребара, као што су;

Прелом ребара прати јак бол, који често, ограничава покрете грудног коша, и умањује обим дисања. Покрети ребара могу бити и веома опсежни и да спљоште грудни кош и спрече ширење плућа код инспирације (удаха) што може изазвати појаву ателектазе и секундарне упале плућа.

Терапија[уреди]

Не постоји посебан третман за лечење прелома ребара, а основне мере терапије предвиђају;

  • Опште мере;
  • купирање бола,
  • мировање,
  • сузбијање кашља,
  • спречавање секундарне инфекције плућа,
  • Симптоматске мере;
  • заустављање крварења,
  • санација расцепа срчане и плућне марамице, дијафрагме, јетре, слезине, црева
  • санација пнеумоторакса и хемоторакса итд

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Ћеремилац А. Патологија механичких повреда (судско медицински значај) Медицинска књига Београд-Загреб 1973
  2. Ћерамилац А. Општа и специјална патологија механичке трауме. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1986.


Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).