Прелом ребара
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| Прелом ребара лат. Fractura costarum |
|
Прелом 5-7 ребра грудног коша |
|
| ICD-10 | S22.3-S22.4 |
|---|---|
| ICD-9 | 807.0, 807.1 |
| DiseasesDB | 11553 |
| eMedicine | emerg/204 radio/609 |
| MeSH | D012253 |
Прелом ребара, (лат. fractura costarum), је делимични или потпуни прекид континуитета ребара, настао као последица дејства механичке силе која надмашује отпорност коштаног ткива. Механичка сила на месту деловања оштећује и меке структуре па су преломи ребара често удружени са нагњечењем,огуљотином или раздерином.
Садржај |
Фактора ризика[уреди]
Прелому ребра обично претходи значајна повреда и већина прелома ребара су последица несрећног догађаја. Преломи ребра могу настати и спонтано или у току неадекватне повреде у чијој основи су болести као што је остеопороза или коштане метастазе. Најчешћи фактори ризика за прелом ребара су:
Механизам настанка[уреди]
Пошто грудни кош заузима велики део тела, он има истурени положај и често је склон повредама. У току тих повреда, ребра су највише изложена повредама, па и преломима ребара. Код млађих особа, захваљујући еластичности ребара, појава прелома је знатно ређе него код старијих особа, код којих осим закречености хрскавице настаје и старачка остеопороза.
Како је је средњи део грудног коша најистерунуји, најчешће се преломи ребара јављају код средњих ребара, а најређе код горња три, која су на известан начин заклоњена кључном кости. Локализација прелома је најчешћа на предњим или задњим завојима, а проузрокована је непосредним(директним) или посредним (индиректним) дејством силе.
Врсте прелома[уреди]
- Попречни преломи, су обично изазвани директним и снажним ударом механичког оруђа у грудни кош. Код ови прелома преломљени крајеви кости понекад бивају утиснути у дубину, па могу изазвати расцеп поребрице и повреде унутрашњих органа (плућеа срце, крвне судове)
- Коси преломи, су обично изазвани посредним дејством силе, при компресији грудног коша, и најчешће су локализовани на предњој или задњој кривини. Код ових прелома фрагменти су оштри, а површина прелома је управљена медијално (према средини) или латерално (према споља), те ако је поломљено више ребара настајуе знатна покретљивост и деформација зида грудног коша изнад места повреде.
Дијагноза[уреди]
Објективни преглед[уреди]
Дијагноза прелома ребра се често поставља опипавањем (палпацијом) на месту повреде, када се под прстима осећају неравнине на површини ребара, појава оштрог бола праћеног пуцкетањем (крепитацијама) и померањем делова поломљених ребара при јачем притиску.
Радиолошка дијагностика[уреди]
Сумња на прелом ребара најпоузааније се потврђује;
- радиографијом грудног коша у неколико праваца,
- ултразвучним прегледом
- компјутеризованом томографијом.
Дијагностика прелом ребра није увек лака, као и дијагностика компликација ових прелома који морају правовремено бити уочени јер могу животно да угрозе повређеног због; крварења, повреда срчане и плућне марамице, плућа и органа трбуха.
Такође радиолошком дијагностиком треба искључити и могуће друге повреде које могу бити удружене са преломом ребара.
Компликације[уреди]
Као последица прелома ребара могу да настану разне компликације, прећене лакшим или тежим последицама;
- Инфекција изливене крви на месту прелома, са појавом остеомијелитиса (гнојења костију) или апсцеса (лат. abscessus) зида грудног коша, са могућом сепсом.
- Сломљени крајеви ребара могу изазвати расцеп међуребарних крвних судова, и додуше ретко, довести до масне емболије, или смртоносног крварења у грудну дупљу, ако је истовремено поцепана и поребрица.
- Повреде унутрашњих органа фреагментима поломљених ребара, као што су;
-
- Плућа, праћена појавом пнеумоторакса и хемоторакса, уз поремећај дисања, асфиксију и искрварење.
- Срце (нешто ређе) може довести до његове тампонаде изливеном крвљу у срчану кесу или акутног застоја због поремећаја ритма.
- Дијафрагме (пречаге), прате обилна крварења и поремећај дисања због јаких болова
- Органи трбушне дупље, (јетра ,слезина, желудац, црева)
Прелом ребара прати јак бол, који често, ограничава покрете грудног коша, и умањује обим дисања. Покрети ребара могу бити и веома опсежни и да спљоште грудни кош и спрече ширење плућа код инспирације (удаха) што може изазвати појаву ателектазе и секундарне упале плућа.
Терапија[уреди]
Не постоји посебан третман за лечење прелома ребара, а основне мере терапије предвиђају;
- Опште мере;
-
- купирање бола,
- мировање,
- сузбијање кашља,
- спречавање секундарне инфекције плућа,
- Симптоматске мере;
-
- заустављање крварења,
- санација расцепа срчане и плућне марамице, дијафрагме, јетре, слезине, црева
- санација пнеумоторакса и хемоторакса итд
Види још[уреди]
Референце[уреди]
- Ћеремилац А. Патологија механичких повреда (судско медицински значај) Медицинска књига Београд-Загреб 1973
- Ћерамилац А. Општа и специјална патологија механичке трауме. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1986.
| Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |