Преспанско језеро
Из Википедије, слободне енциклопедије
Координате: 40° 53′ 50" СГШ, 21° 1′ 56" ИГД
|
||||
|---|---|---|---|---|
 |
||||
| Површина | 273 km² | |||
| Највећа дубина | 54 m | |||
| Надморска висина | 853 m | |||
| Највећа ширина | 10 km | |||
| Највећа дужина | 34 km | |||
| Врста језера | природно,проточно | |||
| Земље басена |  Македонија, Грчка, Албанија |
|||
Преспанско језеро (македонски - Преспанско Езеро, албански - Liqeni i Prespës, грчки - Limni Prespa) је пар језера у југоисточном делу Европе, подељених између Грчке, Албаније и Републике Македоније.
Састоји се од језера Велика Преспа (273 km², 853 метра надморске висине) и Мала Преспа (47 km², 857 метара надморске висине). Велику Преспу деле све 3 земље, док је Мала Преспа у Грчкој и малим делом у Албанији. Језера су смештена на јужној страни Преспанске котлине између планине Галичице и Планине Баба. Од укупне површине језера, 190 km² припада Македонији, 84,8 km² Грчкој и 38,8 km² Албанији. Језеро Велика Преспа је удаљено само 10 километара од Охридског језера са којим је повезано подземним каналима у кречњачком тлу. Пошто је Преспанско језеро на око 150 метара већој висини, вода се из њега прелива. Највећа дубина језера је 54 m.
На језеру Мала Преспа се налази острво Ахил (Аил) на које је Самуило донео мошти Светог Ахила из Тесалије. На језеру Велика Преспа постоје два ненасељена острва: Голем град (у Македонији) и Мали град (у Албанији).
Највећи град у региону је Ресан, а македонски део језера се налази у истоименој општини. Данас је област око језера проглашена за транснационални парк природе.
