Преткутњаци

Из Википедије, слободне енциклопедије
Преткутњаци
Semiluk mandibula.png
Стални зуби десне половине доњег денталног лука, поглед одозго
Presjek ljudske lobanje.png
Стални зуби, поглед са десне стране
Латински dentes praemolares

Класа преткутњака (лат. dentes praemolares) је карактеристична само за сталну дентицију и то су зуби који замењују млечне моларе у денталном луку, између 10. и 12. године живота. По правилу горњи и доњи први преткутњак ничу скоро истовремено, а следе их и други. Заједно са сталним кутњацима они чине групу тзв. бочних зубаdentes posteriores s. transcanini.

Постоји укупно осам преткутњака, по два у сваком квадранту хуманог зубика:

То су четврти и пети зуб од сагиталне медијалне линије. На основу положаја у зубном луку, а такође и са морфолошког и функционалног аспекта, они се означавају као средњи (интермедијални) и прелазни зуби, између класа очњака и кутњака.

Главна карактеристика преткутњака је појава гризне (оклузалне) површине, са квржично-гребенским и фисурним комплексом. Са вестибуларне стране они, ипак, личе на очњаке и допуњују их у функцији (кидање хране), али захваљујући присуству гризне површине активно подржавају и моларе у млевењу хране током мастикације. На гризној површини су обично присутне две квржице (па се називају бикуспиди), али неки чланови класе имају и три квржице.

Горњи преткутњаци[уреди]

Горњи премолари су међусобно слични, нарочито са букалног аспекта. Ипак, први зуб увек показује обрнут знак угла и лука и обично две коренске гране (букалну и палатиналну), док други преткутњак има правилне топографско-анатомске знаке и само један корен. Први преткутњак је у целости већи од другог, а круне су им шире вестибуло-орално него мезио-дистално. За разлику од бочних зуба доње вилице, они немају лингвални нагиб круне и увек имају по две добро развијене квржице.

Карактеристично за горње премоларе је да су постављени медијално у односу на тангенту која додирује вестибуларне површине очњака и молара.

При благо отвореним устима уочава се троугласти простор између вестибуларних површина горњих очњака, премолара и углова усна. Он се назива букални коридор и веома је важан са становишта естетике и физиогномије зубика и целог орофацијалног система.

Доњи преткутњаци[уреди]

Доњи премолари су међусобно мање слични, у поређењу са горњим. Први преткутњак има слабо развијену оралну квржицу (која личи на цингулум), па у функцији углавном допуњује очњак (кидање хране), док други преткутњак има чак три квржице и потпомаже моларе у току жвакања.

Оба зуба имају лингвални нагиб круне, а први показује и лингвални нагиб ивичних гребенова. Нагиб круне доприноси континуитету облика доњег зубног лука.

Оклузална (гризна) површина[уреди]

Оклузални рељеф преткутњака чине позитивни елементи (квржице и гребенови) и негативни елементи (бразде и јамице). Сваки од њих има своју улогу у процесу жвакања и у очувању стабилности оклузије.

Највећи део оклузалне површине заузимају квржице и обично су присутне две (букална и орална), осим код доњег другог премолара. То су куполике формације на којима се разликују: врх, четири гребена (мезијални, дистални, унутрашњи и спољни троугласти гребен) и четири косе површине. Мезијални и дистални гребен се пружају бочно од врха квржице и спајају са ивичним гребеновима. Унутрашњи троугласти (триангуларни) гребен је најмасивнији и пружа се од врха квржице до централне бразде, а спољни се завршава у највећем конвекситету букалне и оралне површине зуба.

Линеарне елевације глеђи на проксималним деловима гризне површине су ивични (маргинални) гребенови, који ограничавају ову површину са мезијалне и дисталне стране. Обично су код горњих бочних зуба нормални на осу зуба, а код доњих имају благ лингвални нагиб.

У фисурном комплеску гризне површине главно место заузима централна развојна бразда, која се пружа у мезио-дисталном правцу и раздваја квржице. На проксималним странама она се улива у триангуларне јаме. Свака јама садржи: јамицу (лат. fossula) која се налази у дубини јаме, букалну и лингвалну бразду.

Оклузална површина се може у функцијском смислу поделити на унутрашње и спољашње оклузално поље. Унутрашње поље (оклузални плато, анатомску гризну површину) ограничавају сагитални (бочни) квржични гребенови и оклузалне (слободне) ивице маргиналних гребенова, и јасно га одвајају од спољашњег. На спољашњем оклузалном пољу у оклузији учествује само једно мало подручје, које се назива функционални спољни аспект. Заједно они чине функционалну гризну површину.

Референце[уреди]

  • Жељко Мартиновић: Основи денталне морфологије, II издање („Службени гласник“ Београд, 2000.) ISBN 86-7549-175-1;
  • Олга Јанковић, Верица Вуњак: Морфологија зуба, VII издање („Завод за уџбенике и наставна средства“ Београд, 2001.) ISBN 86-17-08912-1;
  • Даринка Станишић-Синобад : Основи гнатологије, I издање („БМГ“ Београд, 2001.) ISBN 86-7330-139-4, COBISS-ID 94080780;

Спољашње везе[уреди]