Префектура Елис
Из Википедије, слободне енциклопедије
| Префектура Илија, Елис, Елида Νομός Ηλεία |
|
|---|---|
![]() |
|
| Периферија | Западна Грчка |
| Седиште | Пиргос |
| Становништво | 198.763 (2005.) на 13. месту |
| Површина | 2.618 km² на 22. месту |
| Густина насељености | 75,9/km² |
| Број провинција | 2 |
| Број општина | 22 |
| Број насеља | |
| Поштански фах | 27x xx |
| Обласна ознака | 262х0 |
| Ауто ознака | ΗΑ |
| ISO 3166-2 шифра | GR-14 |
| Веб страница | www.nailias.gr |
Префектура Илија или (старогрчки) Елис или Елида (гр: Νομός Ηλεία - Nomos Ileía) је област у периферији Западна Грчка у држави Грчкој. Управно средиште префектуре и њен највећи град је Пиргос. Други већи град је Амалиада.
У префектури Илија налази се древна Олимпија.
Садржај |
[уреди] Природне одлике
Префектура Илија је смештена на западном Пелопонезу. Са запада префектуру окружује Јонско море. Са севера префектура се граничи са префектуром Ахаја, са истока са префектуром Акадија, а са југа са префектуром Месинија. На западу, 25 км преко мора, налази се острво и префектура Закинтос.
Западни део префектуре Илија је приморска равница, која у њеном источном делу прелази у ниже планине. Најважнија река је Пиниос, која је преграђена акумулационим језером.
Клима у префектури Илија је у приморским деловима средоземна, док у планинским крајевима на истоку због знатне висине она прелази у оштрију планинску варијанту.
[уреди] Историја
Префектура Илија добила је име по древној старогрчкој области Елис, коај била део Грчке цивилизације. Потом је дошло до освајања овог подручја од стране старог Рима 146. г. п. н. е. Касније ово подручје бива прикључено Византији, у 13. веку освајају је Крсташи, да би средином 15. века Илија постала део отоманског царства. Под њима ће остати до модерног периода, изузев краја 16. века, када је била под влашћу Млетака.
1821. г. ово подручје било је једно од првих која су узела учешће у Грчком Устанку. Одмах по успостављању државе Грчке образована је и префектура Ахаја-Елис, која је подељена на две засебне јединице 1936. г. После Грчко-Турског рата 1923. г. на ово подручје се доселило много грчких пребеглица из Мале Азије. Последњих деценија префектура је осавремена, али је то било успорено честим земљотресима, као и прилично бројним шумским пожарима.
[уреди] Становништво
Главно становништво префектуре Илија су Грци. Највећи део становништва (2/3) живи у северном делу префектуре. Ту се број становника повећава, до на крајњим руралним југу и истоку опада. Градови попут управног седишта Пиргоса и Амалиаде су реалтивно мали и не прелазе бројку од 1/10 обласног становништва.
[уреди] Привреда
Захваљујући релативно великим површинама плодног земљишта префектура има веома развијену пољопривреду средоземног типа (маслина, агруми, винова лоза, али и поврће, житарице). У приморју је развијено и рибарство, док се у градовима развија лака индустрија. Туризам је у повоју за грчке услове.
[уреди] Види још
[уреди] Спољашње везе
Атина | Источна Атика | Пиреј | Западна Атика
Еубеја | Евританија | Фокис | Фтиотис | Боетија
3. Периферија Средишња Македонија
Халкидик | Иматија | Кукуш | Пела | Пијерија | Сер | Солун
Ханија | Ираклион | Ласити | Ретимно
5. Периферија Источна Македонија и Тракија
Драма | Еврос | Кавала | Родопи | Ксанти
Арта | Јањина | Превез | Теспротија
Крф | Кефалинија | Лефкада | Закинтос
Аркадија | Арголис | Коринт | Лаконија | Месинија
Кардица | Лариса | Магнезија | Трикала
Ахаја | Етолија Акарнија | Елис


