Прехришћанско словенско писмо

Из Википедије, слободне енциклопедије

Словенско писмо (такође словенске руне[1], руница[2]) је претпостављено писмо које је постојало у временима пре покрштавања Словена и осмишљавања глагољице и ћирилице. Изворни споменици на овом писму нису сачувани, већ само сведочанства о његовом постојању.

Помени словенског писма[уреди]

Црноризац Храбар у спису О писменима преноси да Стари Словени нису имали књига, већ су се користили цртама и резама. Након примања хришћанства, употребљавали су грчка и римска слова „без устројења“, све док им Ћирило и Методије нису саставили азбуку[3]:

Прѣждє оубѡ словѣнє нє имѣхѫ книгъ, нѫ чрътами и рѣзами чьтѣхѫ и гатаахѫ, погани сѫщє. кръстившє жє сѧ, римъсками и гръчьскыми писмєны нѫждаахѫ сѧ (писати) словѣнску рѣчь бєз оустроєниа ... ащє ли въпросиши словѣнскыꙗ букарѧ глаголѧ кто вы писмєна створилъ єсть или книгы прѣложилъ, то вьси вѣдѧть. и отвѣщавшє рєкѫть. святыи костантинъ философъ, нарицаємыи кирълъ. тъ намь писмєна створи и книгы прѣложи. и мєѳодиє братъ єго.

Чръноризьць Храбръ, О писмєньхъ

Прије Славени не имаху књига, него цртама и резама читаху и гатаху, будући пагани. Крстивши се, римским и грчким писменима принуђаху се (писати) словенску ријеч без устројења ... А ако запиташ писмене словенске говорећи ко вам је слова начинио или књиге превео, то сви знају. И одговоривши рећи ће: свети Константин Филозоф, звани Ћирил, тај нам и слова начини и књиге преведе. И Методије, брат његов.

Црноризац Храбар, О писменима

Ибн Фадлан, арапски изасланик у Волшку Бугарску (на територији данашње Русије) 922. године, пише о нарави и обичајима Руса. После обредног спаљиваља покојника, саплеменици би на дрвету беле тополе или брезе „написали име (умрлог) мужа и име цара Руса и удаљили се“.[4] Други средњовековни извор, Титмар Мерзебуршки, описујући словенски пагански храм на острву Рујан, примећује да су на киповима урезана њихова имена ("singulis nominibus insculptis").[5]

Средњовековно панонско житије Константина Филозофа бележи да су Словени већ били писмени у време његове мисије: „током мисије на Криму 860. њему показаше јеванђеље и псалме написане руским писменима [...] Константин саопштава да их никада раније није видео, али да их је научио изненађујуће брзо“.[6]

Извори[уреди]

  1. ^ Громов Д. В., Бычков А. А. Славянская руническая письменность: факты и домыслы, М.: София, 2005.
  2. ^ Како га назива руски научник Валериј Чудинов.
  3. ^ Черноризец Храбр, О писменехь, Приступљено 24. 4. 2013.
  4. ^ Ибн-Фадлан, «Записка» о путешествии на Волгу, Приступљено 24. 4. 2013.
  5. ^ Thietmarus Merseburgensis, Приступљено 24. 4. 2013.
  6. ^ Bernard Comrie and Greville G. Corbett, The Slavonic Languages, Taylor & Francis, 2002, pp. 21. Comrie & Corbett note that Cyril was familiar with Biblical scripts such as Greek, Hebrew, Armenian, and Syriac, so the Gosplel and Psalter he was shown were presumably not written in one of these scripts.

Види још[уреди]