Прешов
 |
Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
|
|
| Прешов Prešov |
|
|---|---|
|
|
|
 |
|
| Основни подаци | |
| Држава |  Словачка |
| Крај | Прешовски |
| Округ | Прешов |
| Регија | Шариш |
| Становништво | |
| Становништво (31.12.2006) | 91.498 |
| Густина становништва | 1 290 ст/km² |
| Положај | |
| Координате | |
| Надморска висина | 250 m |
| Површина | 70,403 km² |
 Прешов
Прешов на мапи Словачке
|
|
| Остали подаци | |
| Градоначелник | др. Павел Хађари (независни кандидат) |
| Поштански код | 080 01 |
| Позивни број | 0 51 |
| Регистарска ознака | PO |
| Веб-страна | www.presov.sk |
Координате: 48° 59′ 47" СГШ, 21° 14′ 19" ИГД
Прешов (свк. Prešov, мађ. Eperjes, нем. Preschau, лат. Cassovia, русин., Пряшев) је трећи по величини град у Словачкој и управно средиште истоименог Прешовског краја.
Прешов је познат као средиште православља у Словачкој.
Садржај |
Природни услови[уреди]
Прешов је смештен у источној половини државе. Престоница државе, Братислава, налази се 420 км југозападно.
Рељеф: Прешов се развио у истоименој Прешовској котлини, коју прави река Ториса. Надморска висина града је око 250 метара. Оближње планине припадају планинском венцу Карпата. Западно од града је издиже Словачко рудогорје, док се источно издижу Сланске врхи.
Клима: Клима у Прешову је умерено континентална.
Воде: Кроз град протиче река Ториса, у средишњем делу свог тока. Она дели град на западни и источни део.
Историја[уреди]
Људска насеља на овом простору датирају још из палеолита (најстарији нађени предмети су стари око 28 000 година). Насеље под овим именом први пут се спомиње 1247. г., а статус слободног града добија 1374. г. Током следећих векова град је био у саставу Угарске. У другој половини 19. века град је доживео нагли развој и бројчано нарастао.
Крајем 1918. г. град је постао део новоосноване Чехословачке. Од 16. јуна 1919. до 7. јула 1919. је био главни град Словачке Совјетске Републике. У време комунизма град је нагло индустријализован, па је дошло до наглог повећања становништва - са 28.000 1950. г. на 91.000 1990. г. После осамостаљења Словачке град је постао њено значајно средиште, али је дошло и до проблема везаних за преструктурирање привреде.
Становништво[уреди]
Данас Прешов има око 91.000 становника и последњих година број становника стагнира.
Етнички састав: По попису из 2001. г. састав је следећи:
Верски састав: По попису из 2001. г. састав је следећи:
- римокатолици - 66,8%,
- атеисти - 13,6%,
- гркокатолици - 4,8%,
- православци - 1,7%.
Галерија слика[уреди]
-
Обала реке Торисе у Прешову
-
Римокатоличка катедрала
-
Православна црква Александра Невског
-
Градска кућа
Спољашње везе[уреди]
|
||||||||||||||
