Привреда Јужног Судана
| Привреда Јужног Судана | |
 |
|
| Валута | јужносуданска фунта |
|---|---|
| Фискална година | 2011. |
| Статистика | |
| БДП (ППП) | 13.227 милиона $ |
| БДП по становнику | 1.456 $ |
| Инфлација (ИПЦ) | 46,2 % (јул 2010 — јул 2011) |
| Становништво испод линије сиромаштва |
51 % |
| Главне индустрије | дрвна, енергетика, нафтна |
| Размена | |
| Извозна добра | месо, нафта, гас, сребро, злато |
| Главни извозни партнери | Египат, Европа, Блиски исток |
| Јавне финансије | |
| Приходи | $8 милијарди[1] |
| Све вредности, ако није другачије назначено, изражене су у америчким доларима | |
Привреда Јужног Судана заснована је на принципу слободног тржишта. То је једна од најбрже растућих привреда на свету, тренутно[2]. Тачније, налази се на 17.[3] месту по расту упркос актуелно нестабилном економском тренду. Главни адути Јужног Судана су нафта, гас, агруми и дрвна грађа. Званична валута у земљи је једна јужносуданска фунта. Упркос овим показатељима, становништво Јужног Судана је већином изузетно сиромашно, што је директна последица дугог грађанског рата[4].
Садржај |
Природни ресурси [уреди]
Најзначајнији обновљиви ресурс представљају воде реке Бели Нил са притокама Бахр ел Газалом, Собатом и другим. У планинским пределима на југу земље реке имају потенцијалну енергетску корист. У долини Нила, тачније на простору мочваре Суд, захваљујући дугом влажном периоду тле је повољно за развој пољопривреде и узгој култура. Најзначајнија минерална налазишта размештена су по ободу државе у побрђима. Експлоатишу се следеће сировине: злато, сребро, хром, азбест, манган, гипс, гвожђе, цинк, олово, затим уранијум, бакар, каолин, гранит, никл, кобалт, калај и др[5].
Свакако најзначајнији природни ресурс Јужног Судана су нафта и гас, чија лежишта су концентрисана у само средишту земље у долинама Нила и Бахр ел Газала. Чак 85% укупне производње нафте у некадашњем Судану, отпадало је на југ земље. Данас је приход од црног злата за Јужни Судан, чак 98% укупног буџета[6]. Експлоатацијом се баве стране нафтним конзорцијуми из Кине, Индије и Малезије. Приход од нафте и гаса током прелазног периода (2005-2011), а на основу Свеобухватног мировног споразума, дељен је на два једнака дела - Судану и Јужном Судану.
Примарни сектор [уреди]
Пољопривреда је развијена у долинама. Најзначајнија култура Суда је папирус, а највише се гаје сирак, кукуруз, просо, кикирики, слатки кромпир, затим гумарабика, шећерна трска, пиринач, пасуљ, маниока и др. Најзначајније врсте воћа карактеристичне за Јужни Судан су: манго, папаја и банана. Сточарство се базира на гајењу коза, оваца и говеда. Најзначајнији сточарски рејони су на северозападу и у побрђима на југу земље. Шумарство је развијено на крајњем југу Јужног Судана у зони тропских шума где се експлоатише квалитетно тиково дрво.
Индустрија [уреди]
На бази природних ресурса и примарног сектора развиле су се бројне индустријске гране Јужног Судана. На првим месту то су енергетика и нафтна индустрија. Следе их дрвна индустрија на југу земље у зони кишних шума, затим прехрамбена за производњу и прераду воћа и поврћа и грађевинска на бази минералних сировина. Важну улогу заузима и рударство захваљујући богатим лежиштима, па се злато, сребро и дијаманти убрајају у најзначајније производе. Свеукупно, индустрија Јужног Судана је у развоју и опоравља се од недавног грађанског рата и разарања[7].
Саобраћај и трговина [уреди]
 |
За више информација погледајте чланак Саобраћај у Јужном Судану |
Инфраструктура Јужног Судана је значајно нарушена након вишегодишњи разарања током грађанског рата. Сви најважнији градови повезани су путевима. Мрежа саобраћајница је најгушћа на југу, северозападу и у средишњем делу земље[8]. На неким деоницама је онемогућен транспорт за време кишне сезоне због великих поплава. Главни град Џуба повезани је регионалним путем А-34 са Авејлом, Румбеком, Вавом, и даље на југоистоку са Кенијом и Угандом. Ка западу се наставља магистрала до града Јамбјо и даље у ДР Конго. На север од Џубе пролази пут преко Бора, па све до Малакала на североистоку земље. Саобраћај се обавља и на рекама Бели Нил, Бахр ел Газал и Собат. Ваздушни међународни транспорт врши се преко интернационалног аеродрома у Џуби, а једним делом и преко ваздушне луке у Малакалу. Унутрашњи саобраћај функционише и преко аеродрома у Бору, Ваву и Јамбјоу.
Основу трговинске делатности Јужног Судана представља производња и извоз нафте и гаса. Око 98% јавних прихода који износе осам милијарди долара, долазе од „црног злата“. Главни трговински партнери Јужног Судана су Египат, неке земље Европе и државе Блиског истока. На страно тржише извозе се и злато, сребро и дијаманти. У пољопривредној размени главни адути су месо, вуна и памук[9].
Туризам [уреди]
|
За више информација погледајте чланак Заштићена природна добра Јужног Судана |
Туристички потенцијали Јужног Судана су изузетно велики, али је он недовољно развијен услед дугогодишњег рата. Саванска пространства средишњег и северног дела земље насељена су великим бројем јединки газела, слонова, жирафа, зебри и других врста што омогућује развој фото-сафарија. На југу су богате тропске шуме где живе шимпанзе и друге врсте мајмуна. И једни и други предели су потенцијалне локације за посету љубитеља дивљих животиња. Још за време некадашњег Судана, због својих изузетних одлика законом су заштићене велике површине попут мочваре Суд, националних паркова Бома и Бандигило и резервата Зераф[10].
Литература [уреди]
- Вујадиновић, С. (2009): Регионална географија Африке, Географски факултет, Београд.
- Група аутора (2006): Атлас Африке, Монде Неуф-Политика, Београд
- Група аутора (2004): Енциклопедијски атлас света, Моно и Мањана, Београд
Референце [уреди]
- ^ Јавни приход од извоза нафте и гаса, Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ Привреда Јужног Судана - пораст, Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ Привреда Јужног Судана - пораст, Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ Привреда Јужног Судана - сиромаштво, Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ Привреда Јужног Судана - минерални ресурси, Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ Пулицеров центар - Јужни Судан, Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ Индустрија Јужног Судана, Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ Мапа путева Јужног Судана, Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ Трговина Јужног Судана, Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ Туризам Јужног Судана, Приступљено 24. 4. 2013.
Спољашње везе [уреди]
 |
Део Википедије посвећен темама везаним за Јужни Судан. |
|
|||||
|---|---|---|---|---|---|
|
Географија • Историја • Становништво • Привреда • Политика • Административна подела |
|||||
