Привреда Аргентине
 |
Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
| Привреда Аргентина | |
 |
|
| Валута | Аргентински пезос (ARS) |
|---|---|
| Фискална година | календарска година |
| Чланство у организацијама | СТО, Меркосур, Унасур |
| Статистика | |
| БДП (ППП) | $370.26 милијарди (номинално) |
| БДП раст | 9,16 % (2010) |
| БДП по становнику | $9,138 (номинално) |
| БДП по сектору | Пољопривреда, шумарство и рибарство, 9,2%, рударство, 3,3%, индустријска производња, 18,8%, грађевинарство, 5,2% трговина и туризам, 13,5%, саобраћај, телекомуникације и комуналије, 8,5%, финансије, некретнине и пословне услуге, 15,0%; управљање, 6,3%, образовање, здравство и други, 20,2%. (2010) |
| Инфлација (ИПЦ) | 10,9 % (2010) |
| Становништво испод линије сиромаштва |
13,9 % (2009) |
| Џини индекс | 0.379 (2011, прва трећина) |
| Радна снага | 17 милиона (2007) |
| Радна снага по занимањима |
Пољопривредне, 7,3%, производња, 13,1%, грађевинарство, 7,6%, трговина и туризам, 21,4%, саобраћај, телекомуникације и комуналије, 7,8%, финансије, некретнине и пословне услуге, 9,4%, јавна управа и одбрана, 6,3%; социјалне услуге и друго, 27,1%. (2006) |
| Размена | |
| Извоз | $68.5 милијарди (2010) |
| Главни извозни партнери | Бразил, 18,8%, НР Кина, 9,3%, Чиле, 7,1%, Сједињене Америчке Државе, 6,4%. (2009) |
| Увоз | $56.4 милијарди (2010) |
| Главни увозни партнери | Бразил, 31,1%, Сједињене Америчке Државе, 13,7%, НР Кина, 10,3%, Немачка, 4,7%. (2009) |
| Бруто спољни дуг | $118.0 милијарди (12/2009) |
| Јавне финансије | |
| Јавни дуг | 41,2 % ГДП-а |
| Приходи | {{{приходи}}} |
| Све вредности, ако није другачије назначено, изражене су у америчким доларима | |
Привреда Аргентине ослања се на богате природне ресурсе, извозно оријентисану пољопривреду и разнолику индустрију. Због политичких превирања у прошлости бележила је велике успоне и падове. Од краја 1970-их нагомилан је огроман спољни дуг, а висока инфлација је достизала максимум у раздобљу 1989-1991. Због економске кризе влада је покренула процесе либерализације, дерегулације и приватизације. Радикалним монетарним реформама 1991. аргентински пезос је везан уз амерички долар и усвојена нова монетарна политика.
Спољни економски шокови и велика унутрашња потрошња изазвали су све већи унутрашњи и спољашњи дуг од 1995. до коначнога колапса система 2001. Због везаности пезоса за долар привреда Аргентине није могла да конкурише Бразилу, а ни другим земљама које су девалвирале своју валуту и тиме учиниле своју робу конкурентнијом. Резултат је био велики увоз, мали извоз и огроман дуг. Земља је прогласила банкрот 2001, и нагло девалвирала нациналну валуту. Стране банке су престале да грађанима исплаћују уштеђевине, позивајући се на то да су аргентинска предузећа престала отплаћивати дугове страним банкама.
привреда се почела опорављати 2002, и то боље него што су предвиђали страни и домаћи аналитичари. Након деценије тржишних реформи постижу се добри резултати, нарочито у извозу, али још увек остаје проблем велике задужености.
|
||||||||
Спољашње везе [уреди]
