Привреда Бразила

Из Википедије, слободне енциклопедије
Привреда Бразила
BSB-BancoDoBrasil.JPG
Валута Бразилски реал (BRL, R$)
Фискална година календарска година
Чланство у организацијама Унасул, СТО, Меркосул, Г-20 и друге
Статистика
БДП (ППП) $ 2,09 билиона (номинални)
БДП раст 7,5 % (2010)
БДП по становнику $10,471 (2010)
БДП по сектору пољопривреда: 5,5 % индустрија: 28,7% услуге: 65,8% (2007)
Инфлација (ИПЦ) 4,44 % (2010)
Становништво
испод линије сиромаштва
15,5 % (2009)
Џини индекс 49.3 (2009)
Радна снага 103.6 million (2010)
Радна снага
по занимањима
пољопривреда: 20%, индустрија: 14% и услуге: 66% (2003)
Главне индустрије авиоиндустрија, индустрија челика, руде гвожђа, угља; машиноградња, наменска индустрија, текстил и одеће; нафтае, цемент; хемикалије; ђубрива; потрошачких производи, укључујући обућу, играчке и електронику; прерада хране, транспортна опрема, укључујући и аутомобиле, трамваје и локомотиве; електроника, телекомуникацијона опрема, сателити, некретнине, пиваре, туризам
Размена
Извоз $201.9 милијарди (2010)
Извозна добра опрема за ваздушни саобраћај, машине, челик, авиони, папир, електричне машине, гвоздена руда, соја, обућа, кафа, аутомобили, ауто делови
Главни извозни партнери Кина 15.3%, САД 9,6%, Аргентини 9,2%, Холандија 5,1%, Немачка 4,0% (2010)
Увоз $187.7 милијарди (2010)
Увозна добра машине, електрична и транспортна опрема, хемијски производи, уља, ауто делови, електроника
Главни увозни партнери САД 15,0%, Кина 14.1%, Аргентини 7,9%, Немачка 6,9%, Јапан 3,8% (2010)
Бруто спољни дуг $310.8 милијарди (2010)
Јавне финансије
Јавни дуг 41,4 % (2010)
Приходи $354.8 милијарди
Расходи $434.9 милијарди
Кредитни рејтинг BBB+ (домаћи)
BBB- (страни)
Све вредности, ако није другачије назначено, изражене су у америчким доларима

Бразил садржи велика природна богаства. У Бразилу се налази прашума Амазон (прашума). Развијена је посебно индустрија и привреда. Велики удео имају фирме из САД, Швајцарске, Јапана, Француске. У последње време забележен је велики индустријски напредак. Сваке године се посеку велике површине шуме. Те се нове површине употребљавају у пољопривреди. Највећи део плантажа је у власништву великих феудалаца. Велики утицај имају и стране компаније.

Највећи део радно способног становништва је запослен у услужним делатностима (42%), у пољопривреди (31%), а у индустрији само 27%.

Пољопривреда[уреди]

Велики део Бразила покривају веома плодна земљишта, на којима се могу добијати по два или три рода годишње. Сада се обрађује само 4% од укупне површине, али ни у једној земљи света нема могућности тако великог ширења обрадивих површина као у Бразилу.

Амазонска џунгла

Највећи део земљиста чине крупни велепоседи, од којих су неки једнаки површини средњеамеричких држава. Због велике површине земље, која се пружа у неколико климатских појасева, пољопривреда је разнолика. У тропским и суптропским крајевима узгаја се шећерна трска, памук, дуван, банане, кафа, пиринач и јужно воће. За домаћу потрошњу највише се гаје пшеница и кукуруз (у умереном појасу), маниока, житарице, пасуљ и кикирики за уље. Због недостатка механизације и мале употребе вештачког ђубрива, приноси по хектару су међу најмањима у свету. Тако, просечан принос пшенице по хектару износи само 1.000 kg, што је око седам пута мање него, нпр, у Холандији и Данској.

Најзначајнији извозни производ Бразила је кафа (минас), а готово половина укупне производње добија се у савезној држави Сао Пауло, највећој монокултурној области производње кафе у свету. На светском тржисту нарочито су познате врсте бразилске кафе, које имају називе по извозним лукама : сантос, минас, парана, рио... На висоравнима Бразилског горја развијено је екстензивно сточарство (преко 55 милиона говеда,30 милиона свиња, 16 милиона оваца, 7 милиона коња, итд.).

Бразил располаже великим минералним богатством, које тек треба искористити. Знатна су налазиста боксита, гвожђа, мангана, никла, фосфата, платине, уранијума, графита, те злата и дијаманата за индустријске потребе (Бразилски топаз- цењени драги камен златножуте боје). Велико природно богатство представља водна снага бразилских река, али се од 20 милиона кс водене енергије користи само 11,2%.

Индустрија[уреди]

До половине 20-ог века, у Бразилу је била заступљена само лака индустрија - текстилна, прехрамбена, индустрија дувана, коже и обуће, дрвна, фармацеутска итд. Нарочито повољни услови су постојали за развој дрвне индустрије, будући да је Бразил по површини шума на другом месту у свијету и да на сваког становника отпада око 8 ha шуме, али се она нерационално користила, што је довело до појаве великог еколоског проблема: „светска плућа“ - шуме Амазона ће бити уништене, уколико се бразилској сиротињи или богатим рентијерима не понуде друге могућности за зараду и опстанак.

Тешка индустрија је започела са развојем након Другог светског рата. Најважније руде које се експлоатишу су руде гвожђа, манган и боксит. По производњи руде гвожђа, Бразил је на четвртом месту у свету, после Русије, Кине и Аустралије. Највећи део производње ове руде се извози, а мањи део се топи у железарама Сао Паола, које су мањег капацитета, и у великој железари Волта Родонда која се налази у савезној држави Минас Жераис, главној рудоносној покрајини.

Готово читава индустрија је смештена у три града и њиховој околини - у Сао Паулу, Рио де Жанеиру и Бело Хоризонтеу. Овај „бразилски троугао“ се почео развијати у 18. веку, на основу експлоатације налазишта злата и дијаманата. Вредност увоза Бразила (61,4 билиона) премашује вредност износа (53 билиона). Национални доходак (по глави становника) износи 6.300 долара годишње.

Главни трговински партнери Бразила су Европска унија, САД, Аргентина и Јапан.