Привреда Португала

Из Википедије, слободне енциклопедије
Привреда Португала
Валута Евро (EUR)
Фискална година календарска година
Чланство у организацијама ЕУ
Статистика
БДП (ППП) $247 милијарди (2010)
БДП раст 1,4 % (2010)
БДП по становнику $23,000 (2010)
БДП по сектору пољопривреда: 2.6%, индустрија: 23%; услуге: 74,5% (2010)
Инфлација (ИПЦ) 1,1 % (2010)
Становништво
испод линије сиромаштва
18% (2006)
Џини индекс 38.5 (2007)
Радна снага 5.57 милиона (2010)
Радна снага
по занимањима
пољопривреда: 10%, индустрија: 30%, услуге: 60% (2007)
Главне индустрије текстил, одећа, обућа, дрво и плута, папир, хемикалије, ауто делови, сировине метала, млечни производи, вина и друге намирнице, порцелан и керамика, стакло, технологије, телекомуникације; бродоградња и реновирање, туризам
Размена
Извоз $46.27 милијарди (2010)
Главни извозни партнери Шпанија 26.25%, Немачка 12.99%, Француска 12,04%, Анголе 7,21%, Велика Британија 5,54% (2009)
Увоз $68.22 милијарди (2010)
Главни увозни партнери Шпанија 31.58%, Немачка 12.41%, Француска 8,58%, Италија 5,55%, Холандија 5,31% (2009)
СДИ stock $105.7 милијарди (2010)
Бруто спољни дуг $497.8 милијарди (2010)
Јавне финансије
Јавни дуг 83,2 % (2010)
Приходи $91.89 милијарди
Расходи $106.8 милијарди
Кредитни рејтинг BBB- (домаћи)
BBB- (страни)
Све вредности, ако није другачије назначено, изражене су у америчким доларима

Португалска привреда је тешко трпела због револуције 1974. године као и због колонијоналног рата у Африци и губитка прихода из колонија. Опоравак земље, који је сада у току, потакнут је чланством у Европској унији. Пољопривреда чија је производња слаба, запошљава једва четвртину активног становништва. Мала газдинства поликултуре (кукуруз, кромпир, вино) насупрот су оним, јако распрострањеним на југу (житарице, узгој оваца и говеда). Земља извози вино, поврће и воће, дрво и плуту, али зато увози житарице и рибу. Индустријси сектор се развио. Текстилна индустрија предњачи са четвртином запослених у индустрији, а затим следе конфекцијска индустрија, металургија, монтажа аутомобила, електронска, кожна, дрвна и прехрамбена индустрија. Туризам и одлазак у емиграцију не доводи у равнотежу баланс исплата. Увоз увелико превазилази извоз, и земља је у дуговима. Стопа незапослености је још увек релативно ниска, али је инфлација висока. Улазећи почетком 1986. у Европску економску заједницу, Португал је нашла своје трговинске партнере, који играју важну улогу у увозу.

Пољопривреда[уреди]

Претежно пољопривредна привреда Португала има размерно ниску производњу. Мали сеоски поседи на северу ограничавају могућност увођења модерних метода. Велики поседи су на југу земље (латифундиа) национализоивани 1975. године, али још нису модернизовани. Главни производи су пшеница и кукуруз, али се свејдно велике количине још увек морају увозити. Од воћа се истиче урод смокве и маслине. Вино је уз парадајз и плуто, највазнија извозна роба. Такође се извози дрвна грађа и пулпа.

Индустрија[уреди]

Португал има мале залихе енергије. Увозе се плин и нафта, а главни део електричне енергије дају хидроелектране. Извозе се мале количине волфрама, бакарног пирита и каолина. Мануфактура добија на важности. Тешка индустрија углавном бродоградилишта у Лисабону, страдала је због пада потражње. Најважније гране лаке индустрије су уједно и извозне гране, прерада дувана, конзервисање рибе, те израда црепова, одевних предмета, текстила и папира.