Привреда Србије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Привреда Србије
Central bank, Belgrade, Serbia.jpg
Валута динар
Фискална година календарска година
Чланство у организацијама ЦЕФТА, ЦЕС
Статистика
БДП (ППП) 96.8 милијарди (2013.)
БДП раст 2,1 % (2013.)
БДП по становнику 13.444 односно 7.375 номинално (2013.)
БДП по сектору пољопривреда (12.7 %), индустрија (23.5 %), услуге (63.8 %) (2010 [3])
Инфлација (ИПЦ) 6.5 % (2012.)
Становништво
испод линије сиромаштва
7.9 % (2008.)
Џини индекс 26 (2008.)
Радна снага 3.26 милиона ([4]) (2008.)
Радна снага
по занимањима
пољопривреда: 24,1%
индустрија: 27,2%
услуге: 48,7% (2008) ([5])
Главне индустрије фармацеутска производња, пољопривредна механизација, електрична и комуникациона опрема, папирна и транспортна индустрија, прехрамбена индустрија.
Размена
Извоз $11,354 милијарди (2012.) [6]
Извозна добра гвожђе и челик ($0.953 милијарде), други метали ($0.696 милијарде), електротехника ($0.591 милијарде), житарице ($0.579 милијарди), поврће ($0.592 милијарди)
Главни извозни партнери Европска унија (54,2 %), CEFTA (33 %), ЗНД (7,3 %) ([7])
Увоз $19,134 милијарди (2012.) [8]
Увозна добра нафта ($1,496 милијарди), природни гас ($0.948), метали ($0.667), машине ($0.643), челик и гвожђе ($0.583)
Главни увозни партнери Европска унија (52.9 %), CEFTA (7,8 %), ЗНД (18,5 %) ([9])
СДИ stock $32,1 милијарди (2000-2012.)
Бруто спољни дуг $31,5 милијарди (2012.)
Јавне финансије
Јавни дуг {{{дуг}}}
Приходи $11,0 милијарди (буџет за 2013.)
Расходи $12,5 милијарди (буџет за 2013.)
Кредитни рејтинг 68
Резерве $16,20 милијарди (2013.)
Све вредности, ако није другачије назначено, изражене су у америчким доларима

Република Србија има модерну привреду која прати модел слободног тржишта. Највећи сектор српске привреде је сектор услуга/терцијални сектор, који обухвата укупно 63,8% БДП. Потом следи индустријски сектор (23,5% БДП) и пољопривредни сектор (12,7% БДП). Крајем 80-их година, на почетку економске транзиције из планске привреде у тржишну, Србија је имала повољну позицију у односу на регион. Та позиција је изгубљена због економских санкција од 1992. до 1995. годиине (које су, између осталог, резултовале и у обарању рекорда хиперинфлације), као и због НАТО бомбардовања 1999. године.

Након пада Слободана Милошевића у октобру 2000. године, држава Србија либерализује привреду и од тада следи експоненцијални економски раст. Номинални БДП по глави становника је скочио са $1,160 у 2000. години на $6,158 у 2011. години. Процењује се да је номинални БДП Србије у 2010. години износио $43,6 милијарди. БДП ППП за 2010. износи $80,6 милијарди, односно $10,897 по глави становника. У 2010. години, Србија је имала готово највећи економски раст од свих земаља у региону, који је износи 1,9% (реални раст). Тренутни велики економски проблеми Србије су висока стопа незапослености (19,2%, подаци из марта 2011.) као и високи спољнотрговински дефицит, ($6,9 милијарди). Трговински дефицит се драстично смањио у односу на 2008. годину када је достигао готово $12 милијарди. Такође, покривеност увоза извозом је умногоме повећана са 32% 2004. година на чак 58,5% 2010.

Последњих година, Србија је била сведок инвестиција великих страних фирми. Просечан реални раст у последњих 10 година је 4,45%. Србија има релативно мали удео државне администрације у односу на остале земље европе као део БДП: свега 20,6%. Приватна потрошња износи 74,3% БДП а инвестиције 28,6%.

Током светске финансијске кризе 2008. и 2009. године, влада председника Владе Мирка Цветковића повукла је низ потеза за које неки аналитичари тврде да су спасили земљу и банкарски систем од економског краха. На пример, повећана је државна гаранција за све улоге у банкама на 50.000 евра, чиме је обухваћено преко деведесет одсто свих улога. Економски аналитичари сматрају да је то једна од мера које су сачувале српски банкарски систем, а банке су саопштиле да је тренд повлачења улога заустављен и да је од почетка 2009. године приметан раст штедних улога.

Економски подаци и индикатори[уреди]

БДП
Година 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014
БДП (у милијардиама $) 8.7 11.5 15.3 19.8 23.8 25.3 29.7 39.9 49.3 42.9 43.6 46.3 48.6 47.1 47.3
Раст БДП-а 4.5% 4,8% 4.2% 2.5% 8.2% 6.0% 5.6% 7.1% 5.6% -4.0% 1.9% 3.0% 5.0% -1% 0.2%
БДП по глави становника (USD) 1 160 1 536 2 036 2 640 3 186 3 408 4 009 5 387 6 685 5 808 5 898 6 241 6 540 7 136 7 797
БДП (ППП) по главни становника 5 713 6 177 6 512 6 857 7 638 8 357 9 141 10 071 10 821 10 635 10 897 11 365 12 122 13 004 13 954
Извор података: [1]
Раст индустријске производње
Година 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010
Рударство 8,1 -12,8 1,6 0,8 -0,7 2,1 3,5 -0,6 3,6 -3,8 5,8
Производња 14,5 0,7 2,7 -4,6 9,6 -0,7 5,4 4,3 0,8 -16,1 4,0
Струја, вода, гас 2,1 1,2 -1,7 2,3 0,1 6,6 2,2 2,8 1,8 0,8 -4,4
Индустријски просек 11,4 0,1 1,8 -3,0 7,1 0,8 4,7 3,7 1,1 -12,6 2,5
Извор 1: Републички Завод за Развој
Извор 2: Републички Завод за Статистику

Јавне финансије[уреди]

Министарство финансија Републике Србије надлежно је за надгледање државног буџета, јавних прихода и расхода, као и јавног дуга државе. Јавни дуг Србије се у односу на БДП смањио за 144,6 % у периоду од 2000. до 2008. године, међутим исти се повећао због светске економске кризе 2008. и 2009. године.

Јавни дуг
Година 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 (март)
Дуг (милијарде EUR) 14,17 13,43 11,53 11,02 9,68 10,28 9,35 8,88 8,78 9,85 12,16 12,67
Дуг (проценат БДП) 169.9% 102.2% 69.5% 64.3% 53.3% 50.2% 36.2% 29.4% 25.3% 31.3% 41.4% 39.7%
Извор: Министарство финансија Републике Србије

Народна Банка Србије је централна банка и као таква је надлежна за стабилност цена, политику вредности валуте, контролисањем девизних резерви, и надгледањем финансијског система земље.

Девизне резерве Србије су се нагомилале у периоду од 2000. до 2007. године када су достигле врхунац од $16,07 милијарди. Тада Народна Банка одлучује да смањи девизне резерве да би се ублажиле превелике осцилације домаће валуте током економске кризе. Оне сада износе $13,45 милијарди

Девизне резерве
Година 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008
Резерве код Народне банке (милијарда $) 0.52 1,17 2,28 3,55 4,24 5,84 11,89 14,22 11,48
Резерве код домаћих банака (милијарда $) 0,37 0,64 0,78 0,89 0,91 0,70 10,75 1,85 1,37
Укупно (милијарда $) 0,89 1,81 3,06 4,44 5,15 6,54 12,64 16,07 12,85
Извор: National Bank of Serbia

Робна размена[уреди]

Извози из Србије у 2009.
Увози у Србију у 2009.

Србија је потписница споразума о слободној трговини са ЕУ што омогућава српским произвођачима да извезу на просторе ЕУ без царина и других надокнада. [2] За неке производе (јунетина, шећер, и вино) одређена дозвољена количина (квота) увоза на годишњем нивоу. ЕУ је најзачајнији спољнотрговински партнер Србије.

Србија је такође потписница CEFTA што јој омгућава извоз у земље региона без царине. Србија сваке године остварује спољнотрговински суфицит са осталим земљама чланицама ЦЕФТА. Поред ова два, Србија је потписала и споразуме о слободној трговини са земљама ЕФТА, као и са земљама Заједнице Независних Држава, што је ставља у уникатну позицију безцаринског приступа два главна тржишта у Европи.

Спољна трговина
Година 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010
Извози (милијарде $): 1,558 1,721 2,075 2,477 3,523 4,553 6,428 8,825 10,973 8,344 9,794
Увози (милијарде $): 3,330 4,261 5,614 7,333 10,753 10,575 13,172 18,554 22,875 16,056 16,734
Спољнотрговински биланс (милијарде $): -1,772 -2,540 -3,539 -4,856 -7,230 -6,022 -6,744 -9,729 -11,902 -7,712 -6,939
Покривеност увоза извозом (%): 46,8 40,4 37,0 33,8 32,8 41,1 48,8 47,6 48,0 52,0 58,5
Извор: Републички завод за статистику2000-2009 data, 2010 data


Пет највећих извозних партнера Србије у 2010.:

Пет највећих партнера увоза у Србију у 2010.:

Пет највише извезених производа у 2010.:

Пет највише увезених производа у Србију у 2010.

Стране директне инвестиције[уреди]

Земље које су највише инвестирале у Србију:

Србија прихвата стране директне инвестиције (ФДИ) и довођење што већег броја страних фирми са великим капиталом за улагање је приоритет Владе Републике Србије. Стога је Влада одлучила да привуче стране инвеститоре великим финансијским и пореским олакшицама [5]. Србија је и чак у комунистичком периоду била укључена у међународној трговини, а стране фирме су је користиле да би пласиларе производе на тржиште несврстаних земаља.

Према скоријем истраживању Привредне Коморе Немачке, Србија је на првом месту за улагање у Југоисточној Европи. Исто истраживање показује да је 97% страних фирми врло задовољно условима пословања. [6]

Стране директне инвестиције у Србију
Година 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010
Износ инвестиција у кешу (милијарде $) 0,05 0,17 0,50 1,38 0,98 1,61 4,47 3,56 3,36 2,40 n/a
Укупан износ инвестиција (милијарде $) 0,05 0,16 0,55 1,41 1,03 2,09 5,12 3,98 2,99 1,92 n/a
Укупан износ по глави становника ($) 5 15 51 133 98 199 499 381 n/a n/a n/a
Cash investments Извор: Serbia Investment and Export Promotion Agency, Извор: Конференција УН


Инвестиције по сектору (2005-2009):

Економска статистика[уреди]

Државни буџет (2009.)
Приходи: 1146,5 милијарде RSD
Расходи: 1267,9 милијарде RSD

Извор: Министарство Финансија Републике Србије

Просечна плата (фебруар 2011.)
Бруто: RSD 49394[8], US$ 678.01[9], € 482.92[10]
Нето (после пореза и ПИО): RSD 35538[9], US$ 487.81[9], € 347.45[11]

Извор: Завод за Статистику Републике Србије, курс рачунат на дан 31. 01. 2011. године.

Запосленост по сектору (Октобар 2008.)
Терцијални: 48.7%
Секундарни: 27.2%
Примарни: 24.1%
Укупан број радно способног становништва: 3.26 Million
Стопа незапослености: 19,2 % (March 2011)[12]

Извор: Завод за Статистику Републике Србије

Спољни дуг (November 2008)
Јавни сектор: $8,49 милијарде
Приватни сектор: $19,50 милијарди
Укупно: $27.99 милијарди

Извор: Народна Банка Србије

Средство плаћања[уреди]

Званично ефективно средство плаћања у Србији је српски динар. Међутим од доласка међународних снага на Косову и Метохији и ступања на снагу евра, у јужној српској покрјини користи се и евро као средство плаћања. На трговинском нивоу, купопродаја се врши и у еврима, швајцарским францима, и америчким доларима, највише у банкарском и пољопривредном сектору.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Report for Selected Countries and Subjects, Приступљено 24. 4. 2013.
  2. ^ Liberalized Trade, Приступљено 24. 4. 2013.
  3. ^ а б в г [1], Приступљено 24. 4. 2013.
  4. ^ а б http://webrzs.stat.gov.rs/axd/dokumenti/saopstenja/ST15/st15122010.pdf
  5. ^ „SIEPA: Investment incentives“. Archived from the original on 5. 8. 2012.. 
  6. ^ „Serbia ranked first in investors' poll“. 
  7. ^ [2], Приступљено 24. 4. 2013.
  8. ^ [hhttp://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/public/PublicationView.aspx?pKey=41&pLevel=1&pubType=2&pubKey=460= Завод за Статистику Републике Србије], Приступљено 24. 4. 2013.
  9. ^ а б в Завод за Статистику Републике Србије, Приступљено 24. 4. 2013.
  10. ^ http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/public/PublicationView.aspx?pKey=41&pLevel=1&pubType=2&pubKey=460= Завод за Статистику Републике Србије], Приступљено 24. 4. 2013.
  11. ^ Завод за Статистику Републике Србије, Приступљено 24. 4. 2013.
  12. ^ http://webrzs.stat.gov.rs/axd/en/index1.php?SifraVesti=467&Link=

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :