Пригревица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пригревица

Православна црква у Пригревици
Православна црква у Пригревици

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Војводине Војводина
Управни округ Западнобачки
Општина Апатин
Становништво
Становништво (2011) 4016
Густина становништва 100 ст/km²
Положај
Координате 45°40′26″N 19°05′07″E / 45.673833, 19.085333
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 86 m
Површина 39,8 km²
Пригревица на мапи Србије
{{{alt}}}
Пригревица
Пригревица на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 25263
Позивни број 025
Регистарска ознака SO


Координате: 45° 40′ 26" СГШ, 19° 05′ 07" ИГД

Пригревица (мађ. Bácsszentiván) је насеље у Србији у општини Апатин у Западнобачком округу. Према попису из 2011. било је 4016 становника (према попису из 2002. било је 4781 становника).

Географија[уреди]

Бивша католичка црква светог Јована крститеља

Пригревица је лоцирана у североисточном делу општине Апатин заузима површину од око 4.000 хектара и по величини је треће место у општини и налази се на веома повољном географском положају. Од града Апатина удаљена је 10 km, а од града Сомбора око 20 km. Налази се на пружном правцу Суботица - Винковци, а кроз насеље пролази пут који веже Апатин са Новим Садом. у близини места се налази ДТД канал који је удаљен око 2 km од центра самог места.

Атар места Пригревица се налази на лесној тераси, близу њеног контакта са алувијалном равни реке Дунав. После 1958. године кад је почела изградња мрежа канала ДТД која је обезбедила повлачење подземних вода и простор за врло плодно земљиште у атару места. При ископавању у дубљим деловима земљишта постоје термалне воде чија се температура креће од 30 до 50 степени, зависно од дубине слоја. Кориштење ових вода је резултовало изградњом једне од првих бања на територији Војводине која се налазила у самом месту Пригревица, а у данашње време је изграђен и цео бањски комплекс између Пригревице и Апатина у шуми Јунаковић са истоименим називом Бања Јунаковић, која данас спада у ред најмлађих и најатрактивијих бањско—рекреативних центара у Војводини.

Клима[уреди]

Климатски услови су доста повољни вегетативни период траје између 240-260 дана у години, а укупно трајање сунчевог сјаја током године износи око 2113 сата, што је и један од предуслова за успешну ратарску производњу. Распоред падавина је добар највеће количине падавина током године износе око 71 mm по метру, а најмање око 31 mm.

Лета су топла, а зиме хладне. Равница је отворена и изложена утицајима атлантске и евроазијске климе, што често доводи до јаких ветрова. Годишње има око 90 топлих дана, а од тога око 30 са тропским врућинама где темепратуре достижу и до 40 степени, а зимске температуре могу пасти и до -30 степени.

Историја[уреди]

Име данашње Пригревице се мењало кроз шест векова дуг период, према препоставкама овај назив је везан и асоцира на место где сунце пригрејава. Име Пригревице се 1772. године први пут спомиње као једна реч Сентиванпригревица, а 1893. као Пригревица.

Пред наступом Црвене армије 1944. године становништво које је насељавало Пригревицу вршило је евакуацију у правцу Мађарске, транспорт је ишао преко Сомбора и Бездана. Нису сви становници отишли па је неколико немачких и мађарских породица остало у месту (око 1500 породица). У ноћи између 21-22. октобра 1944. године у место улази Црвена армија (претходница) без борбе и отпора локалног преосталог становништва.

Почетком 1945. године у месту се формира Управа Народних добара која броји око тридесетак запослених лица и има задатак да сачува напуштену имовину и припреми за долазак колониста у место. У Војводину је током колонизације дошло око 286.000 хиљада људи који су насељени у 114 места у Војводини.[тражи се извор од 09. 2009.]

Свети Иван је добило назив Пригревица 14. маја 1947. године, кад је Народни одбор на својој седници донео одлуку да се место од тог дана назива само Пригревица.

Демографија[уреди]

Место је колонизовано махом житељима Лике и Баније који и данас живе у Пригревици. С обзиром да је структура становништва које је досељено махом српске националости, и данас у Пригревици је већина становиштва српске националности. Оваква структура је и у околним местима Апатин, Кљајићево, Станишић, Бачки Брестовац и др. 97% становника Пригревице су досељена из Лике и Баније из разних места, на пример Госпић, Удбина, Доњи Лапац, Двор на Уни, Глина, Петриња итд.

Колонизација је текла организовано. Прво су се у полазним местима оснивала прихватилишта и сабирни центри, а онда се заједнички кретало на пут. Читава насеља су се налазила на прузи Загреб-Винковци-Нови. По доласку се вршио попис и додељивање кућа у зависности од броја чланова у домаћинству. Највећи део становника је стигао у Пригревицу у јесен 1945. године и пролеће 1946. године, око 94% свих колонизованих породица. Колонизација је настављена и даље мада у мањем обиму.

Први званични подаци о броју становника потичу из 1948. године. Тада је у месту било 5.129 становника, од чега 92% колониста. У каснијем периоду је број становника спорије растао а касније и падао до данашњег времена махом због смањења природног прирашатаја као и миграције у градове и одласка на привремени рад у иностранство. До краја 1961. место је имало преко 880 насељених породица, односно око 4.800 становника. Претпоствља се да је половоном деветесетих због доласка лица избеглих од рата у Хрватској, Пригревица у једном тренуку бројала чак око 7.000 становника.

У насељу Пригревица живи 3999 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,6 година (40,5 код мушкараца и 44,5 код жена). У насељу има 1630 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,93.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Према попису становништва из 2002. године Пригревица има 4.786 становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 5219 [1]
1953. 5480
1961. 5449
1971. 5033
1981. 5026
1991. 4842 4726
2002. 4932 4781
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
4.569 95,56%
Хрвати
  
50 1,04%
Југословени
  
29 0,60%
Мађари
  
21 0,43%
Албанци
  
7 0,14%
Црногорци
  
6 0,12%
Немци
  
4 0,08%
Македонци
  
4 0,08%
Словаци
  
3 0,06%
Роми
  
3 0,06%
Муслимани
  
3 0,06%
Словенци
  
1 0,02%
Румуни
  
1 0,02%
Буњевци
  
1 0,02%
Бугари
  
1 0,02%
непознато
  
4 0,08%

Познате личности[уреди]

Привреда[уреди]

Најчешће ратарске културе које се сеју су кукуруз и пшеница а сеју се и репа, сунцокрет, соја... Шумски комплекс под називом Шума Јунаковић који се простире на 218 хектара и налази се у западном делу атара места Пригревице.


Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]