Призренски Град

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Каљаја.
Остаци Каљаје
Главна капија
Остаци једне од кула

Призренски Град или Каљаја је средњовековно утврђење у Призрену у коме се једно време налазила престоница српског царства. Подигнуто је на брду изнад Бистрице око које се развило подграђе односно данашњи град. Прво утврђење су подигли Византинци, да би га Душан Силни додатно проширио, после чега су га Османлије преправљале током својих четири и по века владавине, давши му данашњи изглед.

Прошлост тврђаве[уреди]

Призрен (трг и тврђава над њим) се развио на трговачком путу који је долином Дрима повезивао Скадар односно Јадранско море са Метохијом односно унутрашњошћу Балканског полуострва, због чега је он био највеће трговачко средите у Метохији.

Сам Призрен развио се на темељима античког Теранда, док је свој рани средњовековни облик добио између VI и IX века. Под данашњим именом се први пут помиње 1019. године у доба Василија II (976-1025) у облику Приздријана. У њему је 1072. године за цара и настављача Самуиловог (976-1014) дела проглашен српски принц Бодин (1081—1101), током великог словенског устанка против Византије који је букнуо те године под вођством Ђорђа Војтеха у Скопљу.

Од времена Стевана Првовенчаног (1196—1223)налази се у саставу Србије, а његов значај се нарочито повећава током владавина краља Милутина (1282—1321) и српских царева Душана (1331—1355) и Уроша (1355—1371). Душан је проширио утврђење, а у његовој близини је подигао своју задужбину свете Архангеле заштитивши их подизањем Вишеграда. Током постојања српске царевине Призрен је једно време био царска престоница због чега се често назива српски Цариград.

Током распада српског царства град се од 1362. до 1372. године налазио у поседу Мрњавчевића (Вукашина (1366—1371) и Марка (1371—1395)), после чега га преузимају Балшићи до 1376. године. Потом се вероватно нашао у саставу државе Вука Бранковића (?-1398), али је тада већ почео да губи свој трговачки значај, јер се већ 1433. године помиње као напуштени трг.

Постоји несугласица око тога када су га коначно заузеле Османлије, тако да је он највероватније пао 21.06.1455., иако има оних који на основу неких Османлијских извора његов пад смештају у 1459. годину. Током неколико векова турске окупације тврђава је доживела дограђивања у складу са развојем ватреног оружја, да би након ослобођења града у Првом балканском рату 1912. године утврђење напуштено.

Изглед тврђаве[уреди]

Призренски град је подигнут на узвишењу јужно од вароши. Има неправилан облик који прати зараван на којој је подигнут. Сачињава га:

  • Велики град
  • Виши град (југозападни део тврђаве)

док се као засебна целина издваја део на истоку, који вероватно потиче из средњег века.

Тврђава данас[уреди]

Тврђава је данас у рушевинама, али се још увек може видети њена монументалност, иако је тешко назрети обрисе изворног средњовековног града као и број кула услед каснијих проширења.

Литература[уреди]

Види још[уреди]