Прилози

Из Википедије, слободне енциклопедије

Прилози су непромељиве речи које обично стоје уз глаголе одређујући глаголску радњу по месту, времену, начину, узроку или количини[1]. Могу стајати и уз придеве (веома леп, сувише досадан), друге прилоге (врло радо, веома успешно) и именице (много деце, мало соли).

Прилози су непроменљиве речи које одређују глаголску радњу по: времену, месту, начину, количини или узроку. У реченици имају службу прилошких (глаголских) одредби. Прилози могу вршити компарацију. То су најчешће прилози за начин који имају исти облик као и придеви средњег рода. Примери: Лепо (придев) дете лепо (прилог) пева.

Прилози за место, време и начин[уреди]

  1. Овде, онде, лево, десно, напред, позади, близу, далеко, овамо, тамо (за место).
  2. Одмах, данас, јуче, сутра, некада, никада, летос, ујутру, већ, тек, лане (време).
  3. Споро, лако, брзо, лепо, овако, сложно (за начин)

Прилози за количину и узрок[уреди]

  1. Мало, много, доста, пуно, још, онолико (за количину).
  2. Зато, стога (за узрок).

Извори[уреди]

  1. ^ Радојко Гачевић, Милан Тасић (2009). Милош Јевтић. ed. Српски језик, приручник за основну школу. Београд: Београдска књига. стр. 65-87. ISBN 9788675902362. 

Литература[уреди]

  • Душанка Вујовић (2003) (брошура). Граматоломија: прегледна граматика српскога језика. Нови Сад. ISBN 86-903423-2-X.