Прилози

Из Википедије, слободне енциклопедије

Прилози стоје обично уз глаголе и казују место, време, начин, узрок или количину вршења радње. Могу стајати и уз придеве (веома леп, сувише досадан), друге прилоге (врло радо, веома успешно) и именице (много деце, мало соли).

Прилози су непроменљиве речи које одређују глаголску радњу по: времену, месту, начину, количини или узроку. У реченици имају службу прилошких (глаголских) одредби. Прилози могу вршити компарацију. То су најчешће прилози за начин који имају исти облика као и придеви средњег рода. Примери: Лепо придев дете лепо (прилог) пева.

Прилози за место, време и начин [уреди]

  1. Овде, онде, лево, десно, напред, позади, близу, далеко, овамо, тамо, напред (за место).
  2. Одмах, данас, јуче, сутра, некада, никада, летос, ујутру, већ, тек (време).
  3. Споро, лако, брзо, лепо, овако, сложно (за начин)

Прилози за количину и узрок [уреди]

  1. Мало, много, доста, пуно, још, онолико (за количину).
  2. Зато, стога (за узрок).

Литература [уреди]

  1. Душанка Вујовић, Граматоломија, Нови Сад, 2003


Врсте речи
Именице | Заменице | Придеви | Бројеви | Глаголи | Прилози | Предлози | Везници | Речце | Узвици