Приморска бановина
Из Википедије, слободне енциклопедије
Приморска бановина је била управна јединица у Краљевини Југославији. Успостављена је 1929., и постојала је све до 1939. године, када је преорганизовањем темељем споразума Цветковић-Мачек, спојена са Савском бановином и још неколико мањих подручја у Бановину Хрватску.
Приморска Бановина је обухватала највећи део јужне Хрватске, конкретно Далмације (осим дубровачког подручја, које се нашло у Зетској бановини, али и Задра, који је био под италијанском влашћу), као и западне Херцеговине, средишње Босне, те ливањски и дувањски крај.
Име је добила по томе што је укључивала највећи део морске обале тадашње Краљевине Југославије.
Главни град Приморске бановине је био Сплит.
Демографија[уреди]
| Попис становништва Краљевине Југославије 1931.[1] (по вероисповести) | |||
|---|---|---|---|
| вера | број верника | ||
|
|
|
||
|
|
|
||
|
|
|
||
|
|
|
||
|
|
|
||
|
|
|
||
|
|
|
||
Банови[уреди]
Банови Приморске бановине у периоду 1929—1939. су били:[2]
- Иво Тартаља (1929—1932)
- Јосип Јаблановић (1932—1938)
- Мирко Буић (1938—1939)
Извори[уреди]
Референце[уреди]
- ^ Глас јавности: Попис 1931. по Бановини, Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ World Statesmen: Croatia ((en))
|
||||||||||||||||||
