Стефани од Монака

С Википедије, слободне енциклопедије
Стефани
Принцеза Стефани 2013. године
Лични подаци
Датум рођења(1965-02-01)1. фебруар 1965. (59 год.)
Место рођењаМонте Карло,  Монако
Породица
СупружникДанијел Дикрије, Аданс Лопез Перес
ПотомствоЛуј Дикрије, Полин Дикрије, Камил Готлиб
РодитељиРеније III од Монака
Грејс Кели
ДинастијаГрималди
Принцеза од Монака
Грофица од Полињака

Стефани, принцеза од Монака, грофица од Полињака (Stéphanie, la princesse de Monaco, la comtesse de Polignac; Монте Карло, 1. фебруар 1965), пуног имена Стефани Мари Елизабет Грималди (Stéphanie Marie Elisabeth Grimaldi), јесте најмлађа кћерка кнеза Ренија III од Монака и америчке глумице Грејс Кели. Тренутно је шеста у линији наследства престола Монака. Стефани се до сада бавила модом, певањем и хуманитарним радом.

Детињство и образовање[уреди | уреди извор]

Стефани је рођена 1. фебруара 1965. у Монте Карлу, Монако. Њен отац Реније III владао је Монаком од 1950. до 2005. године, а њена мајка Грејс Кели била је америчка глумица ирског порекла, која је 1955. освојила Оскара за најбољу главну глумицу. Стефани је њихово најмлађе дете и друга кћи, након Каролине Луиз Маргерите, рођене 27. јануара 1957, и Алберта Александар Луја Пјера, рођеног 14. марта 1958. Принцеза Грејс је Стефани с љубављу звала „дивље дете“ (wild child).[1] Када су постали адолесценти, Каролина, Алберт и Стефани стекли су репутацију „најгламурознијих наследника круне на Старом континенту“, а родитељи су им испуњивали све прохтеве.[2] Као дете, Стефани се бавила плесом и гимнастиком, освајајући многобројне медаље, и свирала је клавир.[3] Образовала се у неколико приватних школа, а дипломирала је 1982. у Паризу.

13. септембра 1982. Стефани се, заједно са својом мајком, враћала у Монако, када је принцеза Грејс за воланом доживела мождани удар. Њих две су доживеле саобраћајну несрећу, а принцеза Грејс је наредног дана преминула у болници.[4] Стефани је претрпела фрактуру врата, али је преживела.[5] Међутим, због опоравка од повреда није могла да присуствује сахрани своје мајке.

Каријера[уреди | уреди извор]

Мода и манекенство (1983–89)[уреди | уреди извор]

1983, убрзо након опоравка од саобраћајне несреће, Стефани се пријавила за програм за нове моделе у модној кући Кристијан Диор. Шеф ове куће, Мар Боен, био је добар пријатељ принцезе Грејс. Крајем 1984, позирала је за шпански магазин ¡Hola! у неколико вечерњих хаљина, што је касније поновила и 1990. Следеће године, 1985, појавила се на насловној страни немачког издања часописа Вог и америчког издања Vanity Fair. Такође је постала заштитно лице швајцарске фирме козметике La Prairie. 1985. фотографисала се за насловну страну француског Вога.

У септембру 1986, Стефани је креирала линију купаћих костима за фирму Pool Position. Модну ревију у Монаку попратили су медији широм света, а у првом реду седели су кнез Реније, принцеза Каролина и принц Алберт. Ревија следеће колекције одржана је годину дана касније у Монте Карлу. 1989. на тржишту се појавио парфем Stéphanie, који је она креирала.

Музичка каријера (1986–91)[уреди | уреди извор]

Стефани је 1986. потписала уговор са француском издавачком кућом Carrere и продуцентом Ивом Розом, и почела да припрема свој први студијски албум. Сингл „Ouragan“ одмах се нашао на првом месту топ-листе у Француској, и постао је велики хит у Европи, са преко два милиона продатих примерака.[6] Англофона верзија сингла „Ouragan“, „Irresistible“, постигла је велики успех у Немачкој и Швајцарској. Стефани је у септембру објавила и свој први, Besoin, који је продат у преко милион и по примерака широм Европе.[7] Сингл „Flash“ такође је постигао међународни успех, док је песма „Young Ones Everywhere“ коришћена у УНИЦЕФ кампањи 1987. године.

Крајем 1987. Стефани се преселила у Лос Анђелес како би радила на свом другом албуму. Међутим, албум Stéphanie издат је тек 1991. године, чак пет година након албума Besoin. Стефани је сама написала све песме заједно са продуцентом Роном Блумом, на енглеском језику. Спот за промотивни сингл „Winds of Chance“ снимљен је на Канарским Острвима.[8] Међутим, албум је врло лоше примљен од стране критике, и продат је у само 3.500 примерака у Сједињеним Америчким Државама.[9] Након овог комерцијалног неуспеха, Стефани је окончала своју музичку каријеру. Само двапут након тога је поново снимала — 1992. је отпевала међународни хит дует „In the Closet“ са Мајклом Џексоном, и 2006. хуманитарни сингл „L'or de nos vies“ са добротворном организацијом Fight AIDS.

Хуманитарни рад (1991–тренутно)[уреди | уреди извор]

Од прекида своје музичке каријере, Стефани се углавном бави хуманитарним радом. Од смрти свог оца 2005, постала је ватрени активиста у борбама против HIV–а и сиде. Основала је сопствену добротворну организацију Fight AIDS која помаже људима који живе са вирусом HIV.

Проблеми око наследства моначанског престола[уреди | уреди извор]

Стефанин монограм

Стефанин старији брат Алберт II, тренутни владар Монака, нема легалних наследника. Раније је постојала могућност да владар усвоји своју децу рођену ван брака и именује их наследницима,[10] али због промена у Уставу Монака из 2002. то више није могуће.[11] Иако има троје незаконите деце, ниједно од њих не може наследити престо Монака јер је рођено ван брачне заједнице. Будући да се Алберт до тада није женио и није добио децу, кнез Реније III је морао да промени устав да би обезбедио наследника престола. 2. априла 2002. Монако је прогласио Кнежевски закон 1.249, који је осигурао да уколико суверени кнез умре без легалних наследника, круна ће бити пренета на бочну линију, кнежеве браћу или сестре, по принципу примогенитуре.[11]

Пре овог закона, круна се могла пренети само на директне потомке тренутног владара, искључујући његову браћу, сестре и њихову децу. Француска је такође прихватила овај закон. По договору Француске и Монака из 1918, Монако би припао Француској уколико последњи кнез умре без наследника. Овај договор више не важи од 2005. године. Тако је Стефани заузела шесто место у линији наследства моначанског престола, иза своје сестре Каролине и њене деце — синова Андрее и Пјера, и кћери Шарлоте и Александре. Стефанино двоје деце, син Луј и кћерка Полин Дикрије, заузимају седмо и осмо место у линији наследства. Међутим, Стефанина кћи Камила Готлије не може наследити круну Монака, будући да се њени родитељи никада нису венчали.[12] Иако Стефани никада није идентификовала Камилиног оца, претпоставља се да је то њен некадашњи телохранитељ Жан Рејмонд Готлије. Уколико Алберт II у будућности буде добио легалних наследника, сви тренутни наследници ће се померити за једно место уназад у линији наследства.

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Стефани течно говори француски, моначански, енглески и италијански језик. Док је била млада, у јавности ју је пратио имиџ „принцезе бунтовнице“.[13] Велики је љубитељ пливања, скијања и скијања на води. Сувласник је две Replay радње и кафића, у Монаку и Барселони. Била је и почасни уредник француског издања часописа Vogue за децембар 2008. и јануар 2009.

1992. Стефани је отпочела сексуалну везу са својим телохранитељом Данијелом Дикријеом, са којим је добила двоје деце — сина Луја Робера Пола, рођеног 26. новембра 1992,[14] и кћерку Полин Грејс Меги 4. маја 1994. Стефани и Дикрије су се венчали 1. јула 1995. у Монте Карлу.[15] Развели су се након нешто више од годину дана брака, 4. октобра 1996. 15. јула 1998. Стефани је родила кћерку Камилу Мари Кели,[16][17] не попунивши име оца у изводу из матичне књиге.[18] Претпоставља се да је Камилин отац телохранитељ Жан Рејмонд Готлије. 10. септембра 2003. Стефани се удала за девет година млађег португалског циркузанта, Аданса Лопеса Переса, 10. септембра 2003.[19] Развели су се у новембру 2004.[20]

Дискографија[уреди | уреди извор]

Студијски албуми[уреди | уреди извор]

Година Албум Позиције на листама
Француска Швајцарска Њемачка Аустрија Шведска Норвешка
1986. Besoin 6 — 12 59 6 —
1991. Stéphanie 48 — — — — —

Синглови[уреди | уреди извор]

Година Сингл Позиције на листама
Француска Швајцарска Њемачка Аустрија Шведска Норвешка Уједињено Краљевство Сједињене Америчке Државе Аустралија Белгија Италија
1986 „Ouragan“ 1 11 — — — — — — — — —
„Irresistible“ — — 2 5 — — 86 — — — —
„Flash“ 4 28 — — — — — — — — —
„One Love to Give“ — — 10 — 1 — — — — — —
1987 „Fleur du mal (à Paul)“ 16 — — — — — — — — — —
„Live Your Life“ — — — — — 9 — — — — —
1991 „Winds of Chance“ — — 54 — — — — — — — —
1992 „In the Closet“ са Мајклом Џексоном 9 25 15 23 29 10 8 6 5 14 9
2006. „L'оr de nos vies“ са Fight Aids 5 43 — — — — — — — — —

Титуле[уреди | уреди извор]

  • Њено Височанство принцеза од Монака, грофица од Полињака (1. фебруар 1965 — тренутно)

Породично стабло[уреди | уреди извор]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Count Charles of Polignac
 
 
 
 
 
 
 
8. Count Maxence of Polignac
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Caroline Joséphine Le Normand de Morando
 
 
 
 
 
 
 
4. Prince Pierre of Monaco, Count of Polignac
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Isidoro Fernando de la Torre y Carsí
 
 
 
 
 
 
 
9. Susana Mariana de la Torre y Mier
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. María Luisa de Mier y Celis
 
 
 
 
 
 
 
2. Реније III
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Albert I, Prince of Monaco
 
 
 
 
 
 
 
10. Louis II, Prince of Monaco
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Mary Victoria Hamilton
 
 
 
 
 
 
 
5. Charlotte, Duchess of Valentinois
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Jacques Henri Louvet
 
 
 
 
 
 
 
11. Marie Juliette Louvet
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Josephine Elmire Piedefer
 
 
 
 
 
 
 
1. Стефани од Монака
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Brian Kelly
 
 
 
 
 
 
 
12. John Henry Kelly
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Honora Margaret McLaughlin
 
 
 
 
 
 
 
6. John B. Kelly Sr.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Walter Costello
 
 
 
 
 
 
 
13. Mary Anne Costello
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Anne Burke
 
 
 
 
 
 
 
3. Кнегиња Грејс
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Johann Karl Majer
 
 
 
 
 
 
 
14. Carl Majer
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Luise Wilhelmine Adam
 
 
 
 
 
 
 
7. Margaret Katherine Majer
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Georg Berg
 
 
 
 
 
 
 
15. Margaretha Berg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Elisabetha Röhrig
 
 
 
 
 
 

Породица[уреди | уреди извор]

Први брак[уреди | уреди извор]

Супружник[уреди | уреди извор]

име слика датум рођења
Данијел Дикрије 27. новембар 1964.
  • био је принцезин телохранитељ; брак разведен 1996. године

Деца[уреди | уреди извор]

име слика датум рођења супружник
Луј Дикрије 26. новембар 1992. није ожењен
Полин Дикрије 4. мај 1994. није удата

Дете из ванбрачне везе[уреди | уреди извор]

име слика датум рођења
Камил Готлиб 15. јул 1998.

Други брак[уреди | уреди извор]

име слика датум рођења
Аданс Лопез Перес 1974.
  • члан циркуског ансамбла (трапез); брак разведен 2004. године, трајао 10. месеци

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Princess Stéphanie of Monaco”. Википедија (на језику: енглески). Приступљено 15. 7. 2011. 
  2. ^ Прелевић, Милица (21. 9. 2009). „Вољена принцеза од Монака”. Стил. Архивирано из оригинала 13. 01. 2013. г. Приступљено 14. 7. 2011. 
  3. ^ „SAR la Princesse Stéphanie”. Palais.mc (на језику: француском). Архивирано из оригинала 23. 07. 2013. г. Приступљено 15. 7. 2011. 
  4. ^ „1982: Hollywood princess dead”. BBC (на језику: енглески). 14. 9. 1982. Приступљено 15. 7. 2011. 
  5. ^ „On This Day September 14th 1982”. BBC (на језику: енглески). 14. 9. 1985. Приступљено 15. 7. 2011. 
  6. ^ „Ouragan”. Википедија (на језику: енглески). Приступљено 15. 7. 2011. 
  7. ^ „Besoin”. Википедија (на језику: енглески). Приступљено 15. 7. 2011. 
  8. ^ „Stéphanie – Winds of Chance”. YouTube (на језику: енглески). 16. 11. 2009. Приступљено 15. 7. 2011. 
  9. ^ „Picks and Pans Review: Stephanie”. People. Дејвид Хилтбренд. 9. 9. 1991. Приступљено 4. 7. 2011. 
  10. ^ Велд, Франсоа (22. 3. 2006). „The Succession Crisis of 1918”. Heraldica (на језику: енглески). Приступљено 14. 7. 2011. 
  11. ^ а б Велд, Франсоа (22. 3. 2006). „The Constitution 2002”. Heraldica (на језику: енглески). Приступљено 14. 7. 2011. 
  12. ^ „Line of succession to the Monegasque throne”. Википедија (на језику: енглески). Приступљено 15. 7. 2011. 
  13. ^ „Estefanía de Mónaco”. Википедија (на језику: шпанском). Приступљено 15. 7. 2011. 
  14. ^ Грин, Мишел (15. 6. 1992). „A Princess Reborn”. People (на језику: енглески). Приступљено 15. 7. 2011. 
  15. ^ Барон, Џејмс (3. 7. 1995). „Chronicle”. Њујорк тајмс (на језику: енглески). Приступљено 15. 7. 2011. 
  16. ^ „Princess Stéphanie of Monaco”. Hello! (на језику: енглески). Приступљено 15. 7. 2011. 
  17. ^ „Princess Stephanie's pretty daughter Pauline takes centre stage at circus fest”. Hello! (на језику: енглески). 15. 1. 2010. Приступљено 15. 7. 2011. 
  18. ^ „Mum's the Word”. People (на језику: енглески). 13. 4. 1998. Приступљено 15. 7. 2011. 
  19. ^ „Prinses Stéphanie van Monaco opnieuw getrouwd”. Gazet van Antwerpen (на језику: холандском). 16. 9. 2003. Приступљено 15. 7. 2011. 
  20. ^ „The turbulent love lives and marriages of Albert's sisters”. Hello! (на језику: енглески). 14. 6. 2011. Приступљено 14. 7. 2011. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Стефани_од_Монака&oldid=25915992”