Принцип релативности

Принцип релативности, у физици, означава захтев за инваријантношћу (непроменљивошћу) физичких закона у односу на различите референтне системе. Практично, то значи да једначине које описују физичке законе морају имати исти облик у свим одговарајућим референтним системима. Принцип релативности је последица немогућности емпиријског опажања апсолутног кретања. Ова немогућност се у физичким експериментима испољава добијањем истих резултата мерења независно од избора референтног система у којима се експерименти изводе. Принцип релативности први је формулисао Галилео Галилеј након серије експеримената којима је показао његово важење у инерцијалним системима референције, па се ова, прва и најслабија, верзија принципа често назива Галилејевим принципом релативности.

Дуго су научници сматрали да добијање истих резултата мерења значи да се физички процеси у различитим инерцијалним системима одвијају на идентичан начин. Тачније, није се посумњало у такво закључивање све до појаве радова Анрија Поенкареа. Поенкаре први говори о томе да се физички процеси у различитим инерцијалним системима не одвијају на динамички исти, већ на кинематички сличан начин. Односно, физички процеси се у различитим инерцијалним системима одвијају таман толико различито да нема могућности да се утврди хијерархија међу инерцијалним системима. То је уједно и мера поменуте кинематичке сличности. Овакво сагледавање нам омогућава алтернативну али и прецизнију дефиницију принципа релативности:

Принцип релативности је немогућност успостављања апсолутне хијерархије између инерцијалних система.

Оваква дефиниција дозвољава постојање апсолутног простора и апсолутног кретања али их не претпоставља. Затим, дозвољава чак и увођење хијерархије између инерцијалних система али само на бази договора (конвенције) јер не постоји физички начин да се она утврди апсолутно.

Овај незавршени чланак Принцип релативности везан је за физику. Користећи правила Википедије, можете га проширити.