Принцметалова ангина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Принцметалова ангина
Класификација и спољашњи ресурси

Елевација СТ сегмента ЕКГ је патогномичан знак за Принцметалову ангину
ICD-10 I20.1
ICD-9 413.1
DiseasesDB 13727
eMedicine med/447
MeSH D000788

Принцметалова ангина, вазоспазам коронарних артерија је необичан и редак облик ангине пекторис, са честим дуготрајним нападима, бола у грудима у миру, понекад и у кревету, ничим испровоциран, по чему се она разликује од класичне пекторалне ангине. Ова врста ангине је последица спазма коронарних (срчаних) артерија који доводи до нагле, пролазне, редукције њиховог лумена са последичним смањеним протоком крви и појавом исхемје у срчаном мишићау. То значи да напади ангинозног – стенокардичног бола — не зависе од провоцирајућих чинилаца, као што је нпр атеросклероза физички напор итд. Бол, изазван спазмом, почиње нагло најчешће у циклусима и јавља се и завршава у исто време сваког дана (нешто чешће у вечерњим часовима) [1].

Алтернативни називи и историјат [2][уреди]

  • Спазам коронарних артерија је привремено, изненадно сужавања једне од коронарних артерија (које крвљу снабдевају срце). Појава спазма успорава или зауставља проток крви кроз срчане (коронарне) артерије и оставља део срца без крви богате кисеоником [3].
  • Варијантна ангине пекторис, спонтана (специфична, вазоспастична, варијанта) ангина пакторис [4].
  • Принцметалов синдром
  • Принцметалов облик ангине
  • Принцметалов облик ангине пекторис
  • Принцметал-Масуми синдромпо др Мајрону Принцметалу и Рашиду А. Масумију

Принцметалова ангина као најчешће примењивани назив за ову болест носи име по америчког кардиолога др Мајрона Принцметала (енгл. Myron Prinzmetal 1908-1987), који је са сарданицима 1959. описао ову болест, као једну од варијанти (облика) ангине пекторис [5].

Иако се мислило да је вазоспастичну ангину први открио и описао Принцментал, овај облик ангине, први пут је описан још 1930. од стране других истраживача [6][7]

Након др Принцметала, др Масери је 1978. детаљно описао клиничке, електрокардиографске и и ангиографске карактеристике Принцметаловог синдрома код 138 пацијената са овом варијантом ангине и закључио да ову болест карактерише синдром, знатно сложенијих поремећаја него што је то првобитно закључио др Принцметал [8].

Епидемиологија[уреди]

Учесталост[уреди]

Подаци о учесталости Принцметалове ангине варирају у различитим клиничким студијама у зависности од; географског положаја проучаваног становништва, критеријума који су примењени у тестирању пацијената и различито дефинисаних услова истраживања [9].

Спазам коронарних артерија јавља се отприлике код 4 на сваких 100.000 људи. Око 2% болесника са ангином пекторис има спазам коронарних артерија


У Сједињеним Америчким Државама, учесталост је међу најнижим у свету. Код око 4% пацијената након коронарне ангиографије постоје докази о фокалним спазмима, (који су дефинисани као 75% смањење лумена коронарне артерије након примене ергоновина [10].

У Француској, је око 12% пацијената имало позитиван налаз након спроведеног, на ергоновину заснованог, тестирања [11], док у јапанским студијама објављеним у публикацијама, о спазму коронарних артерија, наводе позитиван налаз код око 30% пацијената[12].

Занимљиво је, да је учесталост вазоспазма коронарних артерија у Јапану у порасту, бар на основу провокационог спазма применом ацетилхолина [13].


Морталитет / Морбидитет[уреди]

Прогноза код болесника са Принцметаловом ангином зависи од степена атеросклеротских промена у коронарној болести [14]. Код пацијената без или чак са једним атеросклерозом измењеним крвним судом, је бенигна са стопом преживљавања до 99% за 1 годину дана и 94% на 5 година. С друге стране, преживљавање пацијената са мултиплим атеросклеротским променама коронарних артерија пада на 87% за 1 годину и 77% на 5 година. Стопа преживљавања је такође ниже код пацијената са вишеструким спазмима [15]

Раса, пол, старост[уреди]

Јапански пацијенти имају много већу шансу за развој Принцметалова ангина од кавкаских пацијената. Када је процену извршио исти тим, јапански пацијенти су имали три пута већу учесталост грчева у односу на своје колеге са кавказа иако су обе групе пацијената имале сличне просечне промене са коронарним спазмима [16].

Ваерује се према неким истраживањима да жене чешће оболелевају од Принцметалове ангине [17] [18], иако неке друге прогностичке студије наводе за је она учесталија код мушког пола. Међу женама, овај облик ангине релативно може бити чешћи код кавкаских пацијенаткиња (22%) него у јапанских пацијенткиња (11%).

У односу на старост пацијената појаве симптома је променљива у односу на узраст, али, у просеку, болест код пацијента почиње у 50. години [19].

Патофизиологија[уреди]

Принцметалова ангина изазвана је оклузијом проксималних коронарних артерија или њихових грана, повременим спазмом, па се зато у пракси назива и вазоспастична ангина пекторис. Спазам може настати на потпуно нормалној или лако атеросклеротски измењеној коронарној артерији (што је чешћи случај), а узрокован је хиперреактивношћу сегмента коронарне артерије услед дисфункције њеног ендотела. Болесници су, углавном млађе особе, нешто чешће жене и углавном пушачи.

Најчешће види у току ноћи и уз тешке поремећаје срчаног ритма. Електрокардиограм снимљене током напада ће указати елевацијом СТ сегмента, а не депресија. Стање се јавља без претходне промене срца и крвни притисак. Већина пацијената су у основи коронарне болести, али неки имају нормалне артерије. Продужени напад може довести до вентрикуларних аритмија, инфаркт миокарда, срце блок, и изненадне смрти. Болови се јављају спонтано, без провокативних момената (без претходне промена на срцу и крвном притиску), у циклусима, најчешће у току ноћи, трају нешто дуже уз тешке поремећаје срчаног ритма и не реагују увек промптно након узимања нитроглицерина [20]. Бол, је доста често праћен и променом коморског комплекса због промена срчаног ритма који може узроковати синкопу. Продужени напад може довести до вентрикуларних (коморских) аритмија, инфаркта миокарда, срчаног блока, и изненадне смрти [2].

ЕКГ промене код овог типа ангине јављају се само у току напада болова и карактеришу се пролазном елевацијом (подизањем) S-Т сегмента, што указује на исхемијом изазвану лезију срчаног мишића.

Етиологија[уреди]

Тачан узрок спазама (грчева) коронарних артерија није познат. Најчешће се као узрок наводи нарушена функција танке слузокоже крвних судова која се зове ендотел. Нормалне коронарне артерија производе хемијске супстанце (азот оксид) која шири крвне судове и омогућава да кроз њих крв протиче са лакоћом. Ако је унутрашњи омотач коронарних артерија оштећен оне не функционишу нормално. Зато се они лакше могу сузити, и довести до срчаних спазама и ангинозних болова. У етиологији ове болести наводе се бројни предиспонирајући фактори, као покретачки механизам вазоспазма коронарних артерија.

Предиспонирајући фактори[уреди]

Расна предиспозиција, наводи се у бројним студијама као један од значајних фактора, а заснована је на поређењу података добијеник код кавкаски и јапански пацијента о већој учесталости дифузно хипер-реактивних коронарних артерија са јако честим мултиваскуларним спазмима у овим расама, која се значајно разликује од података добијенимх код осталих етничких група у свету[21]. Сматра се да присутност генетички и еколошких фактори код ових раса игра кључну улогу у појави вазоспазама.[22] [23][24]. Међу генетичке факторе, као доминантан наводи се ХЛА антиген–HLA-DR2 који највероватније утиче на промену амино киселинском састава у ендотелу артерија (што утиче на смањену продукцију азот оксида), или на промене у функцији аутономног нервног система. [21]. [75-78].

Полне разлике. Механизам полних разлика откривен је у току истраживања код жена. Нивои проширења артерија хемијским материјама су већи када је ниво естрогена у одређеним фазама менструалног циклуса висок. Студије су показале да током овог периода, када су нивои естрогена у крви високи, жене имају мање и ређе нападе болова у грудима. Жене које рано уђу у менопаузу имају двоструко већу шансу за појаву вазоспазма коронарних артерија и већи ризик од срчаног удар у каснијем животу. [25] [26]

У једној студији у којој је учествовало 2.500 жена код којих је менструација престала доказано је да су подложније срчаним обољењима. Увећан ризик постоји јер хормон естроген има заштитно дејство за срце, а његов ниво се смањује након уласка у менопаузу. Та заштита је на снази само кад естроген потиче из организма, а не од суплемената. Синтетичке верзије нису показале заштитно дејство [27].


Пушење. Истраживањима је утврђено да пушачи имају већу тенденцију ка нижим нивоима азотног оксида у крвним судовима него непушачи, што такође повећава склонсот ка вазоспазмима праћеним ангинозним боловима. Зато се сматра да је пушење један од главни фактор ризика за појаву коронарног спазама [28].

Провоцирајући фактори[уреди]

Поред тога што се Принцметалова ангина може јавити без разлога (безузрочно), она може бити изазвана и:[29]

Међутим, постоје и истраживања која сматрају да теорија о дејству азот оксида не може у потпуности објаснити етиологију Принцметалове ангине. Код атеросклерозе, због закречавања артерија услед гомилање масних наслага, смањује се обим проширења крвног суда под дејством азот-оксида, али се и поред тога код свих оболелих од атеросклерозе не јављају се спазми коронарних артерија.

Као алтернативни (или коегзистирајући) механизми у спазму коронарних артерија могу бити; увећана вредност фосфолипазе Ц [30], висок ниво холестерола, висок крвни притисак, шећерна болест, недовољна физичка активност, неадекватна исхрана итд.

Други могући узроци су поремећаји у функцијама нервног система (мозга, кичмене мождине), или мишићног ткива, који су укључени у процес сужења или проширења артерија.

Вазоспазам коронарних артерија може бити повезана и са повећаним вредностима маркера оксидативног стреса и запаљења, укључујући ту и тиоредоксин, Ц-реактивни протеин, и већи ниво моноцита [31].

Интересантно је да и особе са неким особинама понашања (као што су одређени типови личности, са паничним поремећајем, и тешком анксиозношћу) такође могу реаговати појавом вазоспазама коронарних артерија [32].

Једна од могућности за појаву вазоспазама коронарних артерија су и повреде слузокоже артерија, кроз које продиру хемијске материје из мишића изазивајући сужење крвних судова.

Клиничка слика[уреди]

Дијагноза[уреди]

Поставља се на основу [20];

  • анамнезе,
  • физичког прегледа,
  • клиничке слике
  • ЕКГ, транзиторна елевација S-T сегмента које представљају „кључ“ за правилну дијагнозу ове болести
  • специфичног теста за дијагностиковање Принцметалове ангине (тзв ергоновинског теста), који се изводи тако што се у коронарну артерију прогресивно убризга ергоновин у већим дозама. Овај текст се примењује само код болесника без значајних стеноза коронарних артерија. Као позитиван налаз теста, сматра се фокални (жаришни) спазам коронарних артерија.

Диференцијална дијагноза[уреди]

Пре него што се постави коначна дијагноза Принцметалове ангине, диференцијално дијагностички треба имати у виду следеће поремећаје (болести) који могу да изазову симптоме сличне ангинозним вазоспазмима; [33]

Диференцијално дијагностички треба имати у виду следеће облике ангине пекторис, различите етиологије

Терапија[уреди]

Лечење и превенција Принцметалове ангине као и код осталих облика коронарне болести срца заснива се на следећим принципима;

  • Опште превентивне мере

Имају за циљ заштиту болесника од даљег погоршања болести и заустављање појаве (или учесталости) нових напада болова уз истовремено успоравање развоја коронарног процеса. У ову групу мера првенствено спада престанак пушења и избегавање боравка у простору загађеном дуванским димом и другим штетним испарењима.

  • Лечење манифестних клиничких симптома и спречавање рецидива [34]

Иницијални медицински третман треба да укључи подјезичну, пероралну, или интравенску терапију. На пример; нитроглицерола подјезично 0,3-0,6 mg или nifedipin 10 mg подјезично или 10–15 mg izosorbid dinitrat-а подјезично .
Стандардни терапија, може да укључујучи и примену антиагрегационих/антитромботичких лекова, статина, и бета-блокатора (нпр. atenolol или metoprolol.
Када се постави дијагноза коронарног артеријског васзоспазма, могу се применити блокатори калцијумских канала и дуготрајна терапија нитратима нпр izosorbid dinitrat-ом или mononitrat-ом (као дугорочна профилакса).

  • Опште хигијенско-дијететске мере

Реваскуларизација (стентовање) коронарних артерија и друге инвазивне методе лечења у ових болесника, углавном се не примењује.

Прогноза[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Извори[уреди]

  1. ^ Coronary Artery Vasospasm Pristupljeno 24. jul 2011
  2. ^ а б Prinzmetal's angina — Alternative eponyms на What is an eponym?, Приступљено 24. 4. 2013.
  3. ^ Coronary artery spasm Guide [1], Приступљено 24. 4. 2013.
  4. ^ ((ru)) Клиническая классификация ишемической болезни сердца ВКНЦ АМН СССР (1984), Приступљено 24. 4. 2013.
  5. ^ M. Prinzmetal, Rexford Kennamer, R. Merliss, T. Wada, N. Bor:Angina pectoris. 1. A variant form of angina pectoris. (Preliminary report). American Journal of Medicine, New York, 1959, 27: 375-388).
  6. ^ Parkinson J, Bedford DE. Electrocardiographic changes during brief attacks of angina pectoris. Lancet 1931;1:15-19.
  7. ^ Brow GR, Holman DV. Electrocardiographic study during a paroxysm of angina pectoris. Am Heart J 1933;9:259-264.
  8. ^ Maseri A, Severi S, Nes MD, et al. "Variant" angina: one aspect of a continuous spectrum of vasospastic myocardial ischemia. Pathogenetic mechanisms, estimated incidence and clinical and coronary arteriographic findings in 138 patients. Am J Cardiol. Dec 1978;42(6):1019-35.
  9. ^ Adlam D, Azeem T, Ali T, Gershlick A. Is there a role for provocation testing to diagnose coronary artery spasm?. Int J Cardiol. Jun 22 2005;102(1):1-7
  10. ^ Harding MB, Leithe ME, Mark DB, Nelson CL, Harrison JK, Hermiller JB, et al. Ergonovine maleate testing during cardiac catheterization: a 10-year perspective in 3,447 patients without significant coronary artery disease or Prinzmetal's variant angina. J Am Coll Cardiol. Jul 1992;20(1):107-11.
  11. ^ Bertrand ME, LaBlanche JM, Tilmant PY, Thieuleux FA, Delforge MR, Carre AG, et al. Frequency of provoked coronary arterial spasm in 1089 consecutive patients undergoing coronary arteriography. Circulation. Jun 1982;65(7):1299-306.
  12. ^ Sueda S, Kohno H, Fukuda H, Ochi N, Kawada H, Hayashi Y, et al. Frequency of provoked coronary spasms in patients undergoing coronary arteriography using a spasm provocation test via intracoronary administration of ergonovine. Angiology. Jul-Aug 2004;55(4):403-11
  13. ^ Sueda S, Kohno H, Oshita A, Fukuda H, Kondou T, Yano K, et al. Coronary abnormal response has increased in Japanese patients: Analysis of 17 years' spasm provocation tests in 2093 cases. J Cardiol. May 2010;55(3):354-361
  14. ^ Mishra PK. Variations in presentation and various options in management of variant angina. Eur J Cardiothorac Surg. May 2006;29(5):748-59.
  15. ^ Onaka H, Hirota Y, Shimada S, Suzuki S, Kono T, Suzuki J, et al. Prognostic significance of the pattern of multivessel spasm in patients with variant angina. Jpn Circ J. Jul 1999;63(7):509-13.
  16. ^ Pristipino C, Beltrame JF, Finocchiaro ML, Hattori R, Fujita M, Mongiardo R, et al. Major racial differences in coronary constrictor response between japanese and caucasians with recent myocardial infarction. Circulation. Mar 14 2000;101(10):1102-8.
  17. ^ Mayer S, Hillis LD. Prinzmetals variant angina. Clin Cardiol. Apr 1998;21(4):243-6.
  18. ^ Selzer A, Langston M, Ruggeroli C, Cohn K. Clinical syndrome of variant angina with normal coronary arteriogram. N Engl J Med. Dec 9 1976;295(24):1343-7.
  19. ^ Bory M, Pierron F, Panagides D, Bonnet JL, Yvorra S, Desfossez L. Coronary artery spasm in patients with normal or near normal coronary arteries. Long-term follow-up of 277 patients. Eur Heart J. Jul 1996;17(7):1015-21.
  20. ^ а б Popović Miodrag, Liječenje bolesti srca, Svijetlost, Sarajevo, 1987. pp. 110-129
  21. ^ а б ((en)) Beltrame JF, Sasayama S, Maseri A. Racial heterogeneity in coronary artery vasomotor reactivity: differences between Japanese and Caucasian patients. J Am Coll Cardiol 1999;33(6):1442-1452.Abstract/Free Full Text, Приступљено 24. 4. 2013.
  22. ^ ((en))Yoshimura M, Yasue H, Nakayama M, Shimasaki Y, Sumida H, Sugiyama S, Kugiyama K, Ogawa H, Ogawa Y, Saito Y, Miyamoto Y, Nakao K. A missense Glu298Asp variant in the endothelial nitric oxide synthase gene is associated with coronary spasm in the Japanese. Hum Genet 1998;103:65-69.CrossRef, Приступљено 24. 4. 2013.
  23. ^ ((en))Horimoto M, Wakisaka A, Takenaka T, Igarashi K, Inoue H, Yoshimura H, Miyata S. Familial evidence of vasospastic angina and possible involvement of HLA-DR2 in susceptibility to coronary spasm. Jpn Circ J 1998;62:284-288.CrossRefMedline, Приступљено 24. 4. 2013.
  24. ^ Shimasaki Y, Yasue H, Yoshimura M, Nakayama M, Kugiyama K, Ogawa H, Harada E, Masuda T, Koyama W, Saito Y, Miyamoto Y, Ogawa Y, Nakao K. Association of the missense Glu298Asp variant of the endothelial nitric oxide synthase gene with myocardial infarction. J Am Coll Cardiol 1998;31:1506-1510.Abstract/Free Full Text, Приступљено 24. 4. 2013.
  25. ^ Kawano H, Motoyama T, Hirai N, Kugiyama K, Ogawa H, Yasue H. Estradiol supplementation suppresses hyperventilation-induced attacks in postmenopausal women with variant angina. J Am Coll Cardiol. Mar 1 2001;37(3):735-740.
  26. ^ Kawano H, Motoyama T, Ohgushi M, Kugiyama K, Ogawa H, Yasue H. Menstrual Cyclic Variation of Myocardial Ischemia in Premenopausal Women with Variant Angina. Ann Intern Med. 2001;135(11):977-981.
  27. ^ Neobične opasnosti po srce, http://www.b92.net/zdravlje/prevencija.php?yyyy=2011&mm=07&nav_id=527888 Zdravlje na B92.net, 26.07.2011
  28. ^ ((en)) Prinzmetal's Angina на HeartHealthyWomen.org, Приступљено 24. 4. 2013.
  29. ^ ((en)) Coronary artery spasm MedlinePlus, Приступљено 24. 4. 2013.
  30. ^ Nakano T, Osanai T, Tomita H, Sekimata M, Homma Y, Okumura K. Enhanced activity of variant phospholipase C-delta1 protein (R257H) detected in patients with coronary artery spasm. Circulation. Apr 30 2002;105(17):2024-9.
  31. ^ Yasue H, Nakagawa H, Itoh T, Harada E, Mizuno Y. Coronary artery spasm--clinical features, diagnosis, pathogenesis, and treatment. J Cardiol. Feb 2008;51(1):2-17.
  32. ^ Prinzmetal M, Kennamer R, Merliss R. A variant form of angina pectoris. Am J Med. 1959;27:375-388.
  33. ^ ((en)) Prinzmetal's Angina, Making a Diagnosis, на heart-disease.emedtv.com, Приступљено 24. 4. 2013.
  34. ^ Angina pektoris на scribd.com, Приступљено 24. 4. 2013.

Литература[уреди]

  • Prinzmetal M, Kennamer R, Merliss R. A variant form of angina pectoris. Am J Med. 1959;27:375-388.
  • Maseri A, Severi S, Nes MD, et al. "Variant" angina: one aspect of a continuous spectrum of vasospastic myocardial ischemia. Pathogenetic mechanisms, estimated incidence and clinical and coronary arteriographic findings in 138 patients. Am J Cardiol. Dec 1978;42(6):1019-35. [Medline].
  • Yasue H, Omote S, Takizawa A, Nagao M, Miwa K, Tanaka S. Circadian variation of exercise capacity in patients with Prinzmetal's variant angina: role of exercise-induced coronary arterial spasm. Circulation. May 1979;59(5):938-48. [Medline].
  • Yasue H, Nakagawa H, Itoh T, Harada E, Mizuno Y. Coronary artery spasm--clinical features, diagnosis, pathogenesis, and treatment. J Cardiol. Feb 2008;51(1):2-17. [Medline].
  • Yasue H, Touyama M, Kato H, Tanaka S, Akiyama F. Prinzmetal's variant form of angina as a manifestation of alpha-adrenergic receptor-mediated coronary artery spasm: documentation by coronary arteriography. Am Heart J. Feb 1976;91(2):148-55. [Medline].
  • Yasue H, Horio Y, Nakamura N, Fujii H, Imoto N, Sonoda R, et al. Induction of coronary artery spasm by acetylcholine in patients with variant angina: possible role of the parasympathetic nervous system in the pathogenesis of coronary artery spasm. Circulation. Nov 1986;74(5):955-63. [Medline].
  • Kaneda H, Taguchi J, Kuwada Y, Hangaishi M, Aizawa T, Yamakado M, et al. Coronary artery spasm and the polymorphisms of the endothelial nitric oxide synthase gene. Circ J. Apr 2006;70(4):409-13. [Medline].
  • Nishijima T, Nakayama M, Yoshimura M, Abe K, Yamamuro M, Suzuki S, et al. The endothelial nitric oxide synthase gene -786T/C polymorphism is a predictive factor for reattacks of coronary spasm. Pharmacogenet Genomics. Aug 2007;17(8):581-7. [Medline].
  • Egashira K, Katsuda Y, Mohri M, Kuga T, Tagawa T, Shimokawa H, et al. Basal release of endothelium-derived nitric oxide at site of spasm in patients with variant angina. J Am Coll Cardiol. May 1996;27(6):1444-9. [Medline].
  • Nakano T, Osanai T, Tomita H, Sekimata M, Homma Y, Okumura K. Enhanced activity of variant phospholipase C-delta1 protein (R257H) detected in patients with coronary artery spasm. Circulation. Apr 30 2002;105(17):2024-9. [Medline].
  • Stern S, Bayes de Luna A. Coronary artery spasm: a 2009 update. Circulation. May 12 2009;119(18):2531-4. [Medline].
  • Mayer S, Hillis LD. Prinzmetals variant angina. Clin Cardiol. Apr 1998;21(4):243-6. [Medline].
  1. Selzer A, Langston M, Ruggeroli C, Cohn K. Clinical syndrome of variant angina with normal coronary arteriogram. N Engl J Med. Dec 9 1976;295(24):1343-7. [Medline].
  2. Bory M, Pierron F, Panagides D, Bonnet JL, Yvorra S, Desfossez L. Coronary artery spasm in patients with normal or near normal coronary arteries. Long-term follow-up of 277 patients. Eur Heart J. Jul 1996;17(7):1015-21. [Medline].
  3. Figueras J, Cortadellas J, Gil CP, Domingo E, Soler JS. Comparison of clinical and angiographic features and longterm follow-up events between patients with variant angina and patients with ST elevation myocardial infarction. Int J Cardiol. Aug 10 2006;111(2):256-62. [Medline].
  4. Previtali M, Klersy C, Salerno JA, Chimienti M, Panciroli C, Marangoni E, et al. Ventricular tachyarrhythmias in Prinzmetal's variant angina: clinical significance and relation to the degree and time course of S-T segment elevation. Am J Cardiol. Jul 1983;52(1):19-25. [Medline].
  5. Bertrand ME, LaBlanche JM, Tilmant PY, Thieuleux FA, Delforge MR, Carre AG, et al. Frequency of provoked coronary arterial spasm in 1089 consecutive patients undergoing coronary arteriography. Circulation. Jun 1982;65(7):1299-306. [Medline].
  6. Rosamond W. Are migraine and coronary heart disease associated? An epidemiologic review. Headache. May 2004;44 Suppl 1:S5-12. [Medline].
  7. Ajani AE, Yan BP. The mystery of coronary artery spasm. Heart Lung Circ. Feb 2007;16(1):10-5. [Medline].
  8. Hirano Y, Uehara H, Nakamura H, Ikuta S, Nakano M, Akiyama S, et al. Diagnosis of vasospastic angina: comparison of hyperventilation and cold-pressor stress echocardiography, hyperventilation and cold-pressor stress coronary angiography, and coronary angiography with intracoronary injection of acetylcholine. Int J Cardiol. Apr 4 2007;116(3):331-7. [Medline].
  9. Miwa K, Kambara H, Kawai C, Murakami T. Two electrocardiographic patterns with or without transient T-wave inversion during recovery periods of variant anginal attacks. Jpn Circ J. Dec 1983;47(12):1415-22. [Medline].
  10. Miwa K, Murakami T, Kambara H, Kawai C. U wave inversion during attacks of variant angina. Br Heart J. Oct 1983;50(4):378-82. [Medline]. [Full Text].
  11. Sueda S, Kohno H, Fukuda H, Ochi N, Kawada H, Hayashi Y, et al. Clinical impact of selective spasm provocation tests: comparisons between acetylcholine and ergonovine in 1508 examinations. Coron Artery Dis. Dec 2004;15(8):491-7. [Medline].
  12. Bertrand ME, Lablanche JM, Rousseau MF, Warembourg HH Jr, Stankowtak C, Soots G. Surgical treatment of variant angina: use of plexectomy with aortocoronary bypass. Circulation. May 1980;61(5):877-82. [Medline].
  13. Taylor SH. Usefulness of amlodipine for angina pectoris. Am J Cardiol. Jan 27 1994;73(3):28A-33A. [Medline].
  14. Krishnan U, Win W, Fisher M. First report of the successful use of bosentan in refractory vasospastic angina. Cardiology. 2010;116(1):26-8. [Medline].
  15. Hendriks ML, Allaart CP, Bronzwaer JG, Res JJ, de Cock CC. Recurrent ventricular fibrillation caused by coronary artery spasm leading to implantable cardioverter defibrillator implantation. Europace. Dec 2008;10(12):1456-7. [Medline].
  16. Bott-Silverman C, Heupler FA Jr. Natural history of pure coronary artery spasm in patients treated medically. J Am Coll Cardiol. Aug 1983;2(2):200-5. [Medline].
  17. Bory M, Pierron F, Panagides D, Bonnet JL, Yvorra S, Desfossez L. Coronary artery spasm in patients with normal or near normal coronary arteries. Long-term follow-up of 277 patients. Eur Heart J. Jul 1996;17(7):1015-21. [Medline].
  18. Yasue H, Takizawa A, Nagao M, Nishida S, Horie M, Kubota J, et al. Long-term prognosis for patients with variant angina and influential factors. Circulation. Jul 1988;78(1):1-9. [Medline].
  19. Ong P, Athanasiadis A, Borgulya G, Voehringer M, Sechtem U. 3-Year Follow-Up of Patients With Coronary Artery Spasm as Cause of Acute Coronary Syndrome The CASPAR (Coronary Artery Spasm in Patients With Acute Coronary Syndrome) Study Follow-Up. J Am Coll Cardiol. Jan 11 2011;57(2):147-52.


Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).