Приозерск

Из Википедије, слободне енциклопедије
Приозерск
рус. Приозе́рск, фин. Käkisalmi, шве. Kexholm

The Castle of Käkisalmi.jpg
Тврђава Корела је главна знаменитост града

Грб
Основни подаци
Држава Застава Русије Русија
Област Лењинградска област
Статус града од XIII века
Стара имена до 1611 — Корела (рус. Корела)

до 1918. — Кексголм (рус. Кексгольм)
до 1940. — Кјакисалми (рус. Кякисалми)
до 1948. — Кексгољм (рус. Кексгольм)

Становништво
Становништво (2010.) 17.154
Географске карактеристике
Координате 61°01′00″N 30°07′00″E / 61.033333, 30.116667
Временска зона UTC+4
Надморска висина 14 м
Површина 16,5 км²
Приозерск на мапи Русије
{{{alt}}}
Приозерск
Приозерск на мапи Русије
Остали подаци
Поштански код 188760, 188761
Позивни број +7 81379
Регистарска ознака 47
ОКАТО код 41448
Веб-страна www.priozersk.ru

Приозерск (рус. Приозе́рск, фин. Käkisalmi, шве. Kexholm) је град у Русији, административни центар Приозерског рејона. Налази се у Лењинградској области.

У граду живи око 17,4 хиљада становника (2010).

Град се налази на Карелијској превлаци, на месту где се северни рукавац реке Вуоксен улива у језеро Ладога. Град се налази на железничкој прузи Санкт ПетербургХијтола, 145 километара од м до Санкт Петербурга.

До шведске окупације 1611. године град се звао Корела, а од 1611. до 1918. град се звао Кексголм (рус. Кексгольм), а године 1918. гарод улази у састав Финске под називом Кјакисалми (рус. Кякисалми), после Зимског рата између Совјетског Савеза и Финске, године 1940. граду је враћено име Кексголм. Међутим 1948. године град је добио садашње име Приозерск.

Историја[уреди]

Приозерск је као Корела основан од стране Новгорођана крајем XI и почетком XII века на месту старог карелког насеља.

Гроз град је пролазио важан водени трговачки пут који је повезивао варјаге и византију. Преко реке Вуоксе се могло ући у Фински залив и у централну Финску. Швеђани су желели да успоставе контролу над овим стратешки важним местом тако да је крајем XIII века град био стално нападан.

Од августа 1610. до фебруара 1611. град је био под опсадом шведске војске, коју је успешно издржавао, али када је закључен Столбовски мир 1617. године град је уступљен Шведској.

Град је у састав Русије опет ушао 8. септембра 1710. године за време Великог северног рата.

Дана 31. децембра 1917. године Савет Народних Комесата под вођством Владимира Иљича Лењин је донео решење о независности Финске по којем је град припао Финској. После Зимског рата између Совјетског Савеза и Финске 1939.—1940. године град је мировним преговорима од 12. марта 1940. године предат Совјетском Савезу.

За време Другог светског рата град је заузела финска армија, али у септембру 1944. године опет је ушао у састав Совјетског Савеза. Међутим за време рата град је претрпео огромна разарања

Саобраћај[уреди]

Кроз град пролазе важне друмске и железничке саобраћајницењ које га повезују са осталим градовима у области.

Градови побратими[уреди]

Православна црква у граду
  • Каменогорск (рус. Каменногорск) - 53 километара - западно[1]
  • Лахденопохја (рус. Лахденпохья) - 53 километара - северно
  • Светогорск (рус. Светогорск) - 68 километара - западно
  • Сортавала (рус. Сортавала) - 79 километара - северно
  • Вборг (рус. Выборг) - 81 километара - југозападно
  • Питкјаранта (рус. Питкяранта) - 94 километара - североисточно
  • Всоцк (рус. Высоцк) 95 километара - југозападно
  • Зеленогорск (рус. Зеленогорск) километара - јужно
  • Сертолово (рус. Сертолово) - 98 километара - јужно
  • Сестрорецк ((рус. Сестрорецк) 104 километара - јужно
  • Приморск ((рус. Приморск) - 110 километара - југозападно

Становништво[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б Подаци у табели су преузети са сајта мој град, Приступљено 24. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]


Координате: 61°2′СГ Ш 30°7′ИГД

Становништво[уреди]

Демографија
1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010.
13.936 16.652 19.053 20.557 20,506[1] 18,933[2]
  1. ^ Федеральная служба государственной статистики (May 21, 2004). Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек (на Russian). Всероссийская перепись населения 2002 года. Federal State Statistics Service Приступљено 4. 9. 2012.. 
  2. ^ Федеральная служба государственной статистики (2011). Предварительные итоги Всероссийской переписи населения 2010 года (Preliminary results of the 2010 All-Russian Population Census)“ (на Russian). Всероссийская перепись населения 2010 года. Federal State Statistics Service Приступљено 4. 9. 2012..