Природна селекција

Из Википедије, слободне енциклопедије

Природну селекцију представљају фактори који елиминишу одређене генотипове и на тај начин ремете генетичку равнотежу популације. Генетички она означава смањење или повећање фреквенције гена или генотипова у популацији.

Селекција подразумева одабирање јединки (потомака) који ће чинити следећу генерацију. Издвајањем одређених фенотипова, односно генотипова, они се фаворизују (потпомажу) при чему се мења генетичка структура популације.

Равнотежна (балансна) селекција[уреди]

Један од најпознатијих примера деловања природне селекције на учесталост појединачних генских алела у људским популацијама односи се болест српасту анемију, болест честа код афричких урођеника. Ову анемију (малокрвност) одређује доминантан алел (S) који доводи до стварања ненормалног хемоглобина (HbS). Тај хемоглобин је смањене растворљивости услед чега се не распоређује нормално по еритроцитима па они добијају српаст облик. Измењени хемоглобин има и смањену способност везивања О2 што доводи до анемије и низа других поремећаја. У хомозиготном стању (SS) ген је леталан због тешког облика анемије. Особе које су рецесивни хомозиготи (ss) нису анемичне, али зато лако обољевају од маларије, болести која је честа у Африци. Хетерозиготи (Ss) се одликују највећом животном способношћу јер имају благ облик анемије и истовремено имају и мању шансу да оболе од маларије. Ово је пример за деловање балансне (равнотежне) селекције, која фаворизује хетерозиготе, а одстрањује хомозиготе и тако се у популацији одржавају два алела (S и s).

Адаптивна вредност[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Адаптивна вредност

Способност опстанка једног генотипа у природи најбоље се мери бројем потомака које он оставља следећој генерацији (репродуктивни успех).

Адаптивна вредност (фитнес) је број репродуктивно зрелих потомака једног генотипа у односу на неки други генотип у истој популацији. На пр. ако генотип АА даје за 20%, а генотип аа за 10% мање потомака од генотипа Аа, онда ће њихове релативне адаптивне вредности (W) износити – за генотип АА 0,8, а за генотип аа 0,9. Скуп фактора који смањује њихову адаптивну вредност чини селекциони коефицијент (S). Адаптивна вредност и селекциони коефицијент допуњују се до 1, или 100% - W + S = 1.

Литература[уреди]

  • Думановић, Ј, маринковић, Д, Денић, М: Генетички речник, Београд, 1985.
  • Косановић, М, Диклић, В: Одабрана поглавља из хумане генетике, Београд, 1986.
  • Маринковић, Д, Туцић, Н, Кекић, В: Генетика, Научна књига, Београд
  • Матић, Гордана: Основи молекуларне биологије, Завет, Београд, 1997.
  • Ридли, М: Геном - аутобиографија врсте у 23 поглавља, Плато, Београд, 2001.
  • Туцић, Н, Матић, Гордана: О генима и људима, Центар за примењену психологију, Београд, 2002.
  • Швоб, Т. и срадници: Основи опће и хумане генетике, Школска књига, Загреб, 1990.

Спољашње везе[уреди]