Прича о Генџију

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сцена из Приче о Генџију

Прича о Генџију (јап. 源氏物語) је један је од првих јапанских и светских романа. Ауторка романа је јапанска дворска дама Мурасаки Шикибу. Роман је написан у времену између 1000. и 1008. године.

Сматра се једним од првих модерних психолошких романа у историји светске књижевности. Има многа обележја модерног романа: главног лика и велики број споредних ликова, добру карактеризацију свих важних ликова и сл. Догађаји се одвијају током живота главног лика и након његове смрти. Нема фабуле него се, као у стварном животу, догађаји спонтано одвијају. Готово ниједан лик нема лично име, већ им имена зависе од занимања, функције коју обављају и сл. (нпр. министар, екселенција). Називање именом се сматрало непристојним у то време. Јасунари Кавабата, први јапански добитник Нобелове награде за књижевност, у говору на додели награде изјавио је да је „Прича о Генџију“ врх јапанске књижевности и да га ниједно дело још није надмашило. Књига је обавезна литература у јапанским школама.

Садржај[уреди]

У роману су описани живот и љубавне згоде измишљеног принца Генџија. Приказује се живот јапанског племства. Генџи је други син јапанског цара, почео је каријеру као царски чиновник у тада главном граду Кјотоу. Стекао је врхунско образовање и живео је лагодним животом. Одликовали су га лепота и шарм. Имао је неколико жена и љубавница, које су му родиле децу. Тада су жене живеле одвојено од мужева и мало су времена проводиле с њима. Један од његових синова постао је јапански цар. Ликови су рањиви, са људским врлинама и манама. Неке од главних тема романа су: љубав, бол, лепота и пролазност.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Прича о Генџију