Прича о господару и слуги

Из Википедије, слободне енциклопедије

Прича о господару и слуги је једна од Исусових алегоријских прича, забележена у канонском јеванђељу по Луки.

Прича[уреди]

Који пак од вас кад има слугу који оре или чува стоку па кад дође из поља, каже му: Ходи брзо и седи за трпезу? Него не каже ли му: Уготови ми да вечерам, и запрегни се те ми служи док једем и пијем, па онда и ти једи и пиј? Еда ли ће он захвалити слузи том кад сврши шта му се заповеди? Не верујем.



Тако и ви кад свршите све што вам је заповеђено, говорите: Ми смо залудне слуге, јер учинисмо шта смо били дужни чинити.

Еванђеље по Луки, 17:7-1017:7-10 (превод Вук Караџић)

Тумачења[уреди]

Господар у овој алегорији представља Бога, док слуга представља слугу Божјег. Наравоученије ове приче је да када неко „ради оно што Бог очекује, он или она само врши своју дужност."[1] Ова парабола поручује да су „чак и најбоље од Божјих слугу још увек недостојни, јер су само вршили своју дужност и ништа више."[2] Нико, без обзира колико био моралан или вредан, не може никад стећи дуг код Бога.[1]

Израз „недостојни слуга“ из последње реченице, је у широкој литургијској употреби, као на пример у литургији светог Јована Златоустог. [3]

Извори[уреди]

  1. ^ а б Arland J. Hultgren, The Parables of Jesus: A Commentary, Eerdmans Publishing, 2002, ISBN 0-8028-6077-X, pp. 251.
  2. ^ Mark Black, Luke, College Press, 1996, ISBN 0-89900-630-2, pp. 285.
  3. ^ THE DIVINE LITURGY OF OUR FATHER SAINT JOHN CHRYSOSTOM, Byzantine Seminary Press, 1965, footnote 100.