Прича о два сина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Исус и Јован Крститељ (15. век).

Прича о два сина је једна од познатих Исусових прича, забележена у новозаветном јеванђељу по Матеју (21:28–32).

Прича говори о два сина од којих је један непослушан оцу речима а послушан поступцима, док је други послушан на речима, а непослушан поступцима.

Исус овом причом говори о „верницима“ који не прихватају позив Јована Крститеља на покајање, за разлику од порезника и проститутки који прихватају.

Прича[уреди]

Шта вам се чини? Човек неки имаше два сина; и дошавши к првом рече: Сине! Иди данас ради у винограду мом. А он одговарајући рече: Нећу; а после се раскаја и отиде. И приступивши к другом рече тако. А он одговарајући рече: Хоћу, господару; и не отиде. Који је од ове двојице испунио вољу очеву?



Рекоше му: Први.

Рече им Исус: Заиста вам кажем да ће цариници и курве пре вас ући у царство Божје. Јер дође к вама Јован путем праведним, и не веровасте му; а цариници и курве вероваше му; и ви пошто видесте то, не раскајасте се да му верујете.

Еванђеље по Матеју, 21:28–32 (превод Вука Караџића)

Тумачења[уреди]

Овом алегоријском причом Исус говори о оним „верницима“ који су сматрали да су без греха, те нису прихватили поруку Јована Крститеља о покајању. „Неверници“, сакупљачи пореза и проститутке, су прихватили позив и покајали се. Наравоученије ове приче је да су самозадовољни религиозни људи испали гори од грешника.[1]

Исус на другом месту у Еванђеље по Матеју каже: „Неће сваки који ми говори: Господе! Господе! Ући у царство небеско; но који чини по вољи Оца мог који је на небесима“.[2]

Сличне тематике је и прича о фарисеју и царинику.

Извори[уреди]

  1. ^ Craig S. Keener, A Commentary on the Gospel of Matthew, Eerdmans, 1999, ISBN 0-8028-3821-9, pp. 507-509.
  2. ^ Еванђеље по Матеју, 7:21 (превод Вука Караџића)