Прича о десет девојака

Из Википедије, слободне енциклопедије
Вилијам Блејк, Парабола о мудрим и лудим девицама (1822).

Прича о десет девојака (или прича о десет девица, прича о мудрим и лудим девицама) је једна од познатих Исусових алегоријских прича, забележена у канонском јеванђељу по Матеју.

Парабола говори о десет девојака (можда деверуше[1]) које са лампама или бакљама[2] чекају на долазак младожење, који се очекује током ноћи. Пет девојака су мудре и понеле су довољно горива за лампе. Пет су глупе и нису. Младожења касни, и глупим девојкама понестане горива у лампама. Кад младожења стигне, пет девојака које су биле спремне за његов долазак су награђене, а пет које нису спремне су искључене. Парабола има есхатолошку тему: бити спреман за судњи дан. Сличан свршетак и слично наравоученије има и прича о стражару.

Прича о десет девица је била једна од најпопуларнијих парабола у средњем веку, са огромним утицајем на готску уметност, скулптуру и архитектуру немачких и француских катедрала.

Прича[уреди]

Јеванђеље по Матеју преноси следеће Исусове речи:

Тада ће царство небеско бити као десет девојака, које узеше своје светиљке и изиђоше у сусрет младожењи. Пет од њих беху неразумне а пет мудре. Јер неразумне узевши своје светиљке не узеше са собом уља; а мудре узеше уље у посудама са својим светиљкама. Пошто је младожења одоцнео, задремаше све и заспаше.



А о поноћи наста вика: ево младожење, изиђите му у сусрет. Тада усташе све оне девојке и уредише своје светиљке. А неразумне рекоше мудрима: дајте нам од свога уља, јер се наше светиљке гасе. Али мудре одговорише: да не буде мало нама и вама, идите боље трговцима и купите себи. Када су оне отишле да купе, дође младожења и оне спремне уђоше с њим на свадбу, и затворише се врата. А касније дођоше и остале девојке говорећи: господару, господару, отвори нам. Али он одговори и рече: заиста вам кажем, не познајем вас. Бдите дакле, јер не знате дана ни часа.

Еванђеље по Матеју, 25:1-13 (превод Емилијан Чарнић)

Тумачења[уреди]

Ову параболу Исус даје као један у низу одговора на питање његових ученика: "Кажи нам кад ће то бити? И какав је знак твог доласка и краја века?" (Матеј, 24:3) Остале параболе у овом низу су прича о цветању смокве и прича о стражару. Све оне говоре о неопходности да се увек буде спреман јер је неизвестан час доласка Господа, односно други Христов долазак.[1]

У овој параболи, Христ је представљен као младожења[3][4], надовезујући се на старозаветни приказ Бога као младожење (Јеремија 2:2 и другде).[3] Ричард Томас Франс сматра да се ова прича „посебно обраћа онима у цркви, који не треба да претпостављају да је њихова будућност безусловно осигурана."[3]

Спенсер Кимбал објашњава зашто мудре девојке нису поделиле гориво, наводећи да није у питању себичност или нељубазност, већ да „врста горива потребна да осветли пут“ није дељива. Он разјашњава да се послушност, смирен ум, исправан живот и вера не могу делити, већ свако мора стећи „ту врсту горива“ за себе.[5]

Извори[уреди]

  1. ^ а б R. T. France, The Gospel According to Matthew: An introduction and commentary, Eerdmans, 1985, pp. 349-352.
  2. ^ Ben Witherington, Women in the Ministry of Jesus: A study of Jesus' attitudes to women and their roles as reflected in his earthly life, Cambridge University Press, 1987, ISBN 0-521-34781-5, pp. 43.
  3. ^ а б в R. T. France, The Gospel According to Matthew: An introduction and commentary, Eerdmans, 1985, ISBN 0-8028-0063-7, pp. 349-352.
  4. ^ Catholic Encyclopedia: PARABLES, Приступљено 24. 4. 2013.
  5. ^ Spencer W. Kimball, Faith Precedes the Miracle, pp. 255.

Спољашње везе[уреди]