Прича о дрвету и плодовима
Прича о дрвету и плодовима је Исусова алегоријска прича о томе како разликовати добре људе од лоших. Исус је говорио да као што неко дрво препознајемо по плоду тако и људе можемо препознати по њиховим плодовима.
Сличне беседе о дрвету и плодовима се налазе на више места у канонским јеванђељима по Матеју и Луки, као и неканонском јеванђељу по Томи. Ове беседе су углавном уперене против јеврејских свештеника, фарисеја.
Прича[уреди | уреди извор]
По Матеју[уреди | уреди извор]
Код Матеја се Исусово поређење о дрвету и плодовима налази на два места. Прва верзија приче налази се у седмом поглављу:
Чувајте се лажних пророка, који вам долазе у овчијем руху, а изнутра су грабљиви вуци. По плодовима њиховим познаћете их. Зар се грожђе бере с трња или смокве са чкаља? Тако свако добро дрво рађа добре плодове, а рђаво дрво доноси рђаве плодове. Не може добро дрво донети рђаве плодове, нити рђаво дрво донети добре плодове. Свако дрво, које не рађа добра плода, сече се и у ватру баца. Дакле по плодовима њиховим познаћете их.
— Јеванђеље по Матеју, 7:15-20 (превод Емилијана Чарнића)
Друга верзија приче се налази у дванаестом поглављу:
Или усадите дрво добро, и род његов биће добар; или усадите дрво зло, и род његов зао биће; јер се по роду дрво познаје. Породи аспидини! Како можете добро говорити, кад сте зли? Јер уста говоре од сувишка срца. Добар човек из добре клети износи добро; а зао човек из зле клети износи зло.
— Јеванђеље по Матеју, 12:33-35 (превод Вука Караџића)
По Луки[уреди | уреди извор]
Лука преноси следећу причу о дрвету и плодовима:
Јер нема добра дрвета које рађа нездрав род, ни нездрава дрвета које рађа добар род. Јер се свако дрво познаје по свом плоду. С трња се не беру смокве, нити се грожђе бере с купине. Добар човек из добре ризнице свога срца износи добро, а зао човек из зле ризнице износи зло; јер његова уста говоре оно чега је срце пуно.
— Јеванђеље по Луки, 6:43-45 (превод Емилијана Чарнића)
По Томи[уреди | уреди извор]
Код Томе се изрека о плодовима такође помиње на два места, прво у 43. пасусу:
Казаше му ученици: „Ко си ти који нам ово говориш?" „Зар из онога што вам говорим не разумете ко сам? Али ви сте постали попут Јудејаца, јер они воле стабло а мрзе његов плод, и воле његов плод а мрзе стабло."
— Јеванђеље по Томи, изрека 43
а потом и два пасуса ниже:
Исус рече: „Не бере се грожде с трња, нити се беру смокве с глога, јер они не доносе плода. Јер добар човјек из свога блага износи добро; а зао човјек из својега блага, које му је у срцу, износи зло. И говори зле ријечи, јер из обиља у срцу износи зло."
— Јеванђеље по Томи, изрека 45
Тумачења[уреди | уреди извор]
Исус користи слике веома познате његовим слушаоцима. Одређено трње заиста рађа бобице које подсећају на грожђе. А чкаљ је цвет, који бар из даљине, може личити на смокву. Када се та сличност погледа пажљиво, она је у ствари лажна.[1] Исус сличан тест поставља и разним вероучитељима и лажним пророцима - да ли живе у складу са моралном истином и имају исправан карактер?[1]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б The Parables of Jesus: The Tree and its Fruits Архивирано на сајту Wayback Machine (27. фебруар 2011), Приступљено 24. 4. 2013.
