Прича о изгубљеном новчићу

Из Википедије, слободне енциклопедије
Доменико Фети, Парабола о изгубљеној драхми.

Прича о изгубљеном новчићу је Исусова алегоријска прича о жени која има десет сребрних новчића и изгуби један, након чега испретура целу кућу тражећи га.

Прича је забележена само у новозаветном јеванђељу по Луки (15:8-10), где се налази уз још две сличне приче о губитку и искупљењу: причи о изгубљеној овци и причи о изгубљеном сину. Све три приче су уперене против свештеника фарисеја који оптужују Исуса за дружење са „грешницима“.[1]

Прича[уреди]

Еванђеље по Луки преноси следеће Исусове речи:

Или која жена имајући десет динара, ако изгуби један динар, не запали свеће, и не помете куће, и не тражи добро док не нађе? И нашавши сазове другарице и суседе говорећи: Радујте се са мном: ја нађох динар изгубљени. Тако, кажем вам, бива радост пред анђелима Божијима за једног грешника који се каје.

Еванђеље по Луки, 15:8-10 (превод Вук Караџић)

Тумачења[уреди]

Џоел Грин примећује да је жена описана као сиромашна сељанка, и да десет сребрених новчића (гр. драхма) „вероватно представљају породичну уштеђевину“.[2] Ови новчићи такође могу представљати женин мираз, који се чува као украс.[3] Женино упорно тражење може представљати Исусово или Божје делање.[3]

Извори[уреди]

  1. ^ Richard N. Longenecker, The Challenge of Jesus' Parables, Eerdmans, 2000, ISBN 0-8028-4638-6, pp. 201.
  2. ^ Joel B. Green, The Gospel of Luke, Eerdmans, 1997, ISBN 0-8028-2315-7, pp. 576.
  3. ^ а б Ben Witherington, Women in the Ministry of Jesus: A study of Jesus' attitudes to women and their roles as reflected in his earthly life, Cambridge University Press, 1987, ISBN 0-521-34781-5, pp. 39.

Спољашње везе[уреди]