Прича о немилосрдном слуги

Из Википедије, слободне енциклопедије
Витраж у Мелбурну који приказује причу о немилосрном слуги; лево је прво праштање дуга а десно кажњавање слуге.

Прича о немилосрдном слуги (или прича о незахвалном слуги) је једна од Исусових алегоријских прича, која наглашава важност праштања другима.

Забележена је у канонском јеванђељу по Матеју (18:21-35).

Прича[уреди]

Увод у причу је питање које Петар поставља Исусу: „Колико пута ако ми сагреши брат мој да му опростим? До седам пута?“, на које Исус одговара: „Не кажем ти до седам пута, него до седамдесет пута седам“, након чега даје параболу:

Зато је царство небеско слично краљу који је хтео да се обрачуна са својим слугама. А када поче обрачунавати, доведоше му једнога који је дуговао десет хиљада таланата. И како није имао да врати, заповеди господар да продаду њега и његову жену и децу и све што је имао, и да се наплата изврши. Тада слуга паде и клањаше му се говорећи: господару, буди стрпљив према мени и све ћу ти платити. А господар се смилова на онога слугу, отпусти га и дуг му опрости.



Али онај слуга изиђе, те нађе једног од својих другова у служби који му је дуговао сто динара, ухвати га и стаде га давити говорећи: врати ако шта дугујеш. Тада паде пред њега његов друг и мољаше га говорећи: имај стрпљења према мени и вратићу ти. Али он не хтеде, него оде и баци га у тамницу док не плати дуг. Видевши дакле његови другови шта се догодило, ожалостише се јако, отидоше и обавестише свога господара о свему што се догодило.

Тада га позва његов господар и рече му: зли слуго, опростио сам ти сав онај дуг, јер си ме молио; зар није требало да се и ти смилујеш на свога друга у служби као што сам се ја на тебе смиловао? И разгневи се његов господар и предаде га мучитељима док му не плати сав дуг. Тако ће и отац мој небески учинити вама, ако сваки не опрости од свег срца брату своме.

Еванђеље по Матеју, 18:21-35 (превод Емилијан Чарнић)

Историјски оквир[уреди]

Исус за први дуг даје цифру од „десет хиљада таланата“ а за други „сто динара“, односно денаријуса. Један таланат из ове приче је вредео око 6.000 денариуса, тако да је први дуг 600.000 пута већи од другог.[1]

Притом, 10.000 (мирјада) је био највећи грчки број, а таланат највећа јединица валуте[1], тако да је 10.000 таланата био највећи замисливи дуг (поређења ради, заједнички годишњи данак Јудеје, Самарије и Идумеје у то време је износио само 600 талената[2], а просечна дневница је износила око један денариј[2]).

Тумачења[уреди]

Ова прича носи више поука, између осталог да је божје опроштење греха незамисливо велико (као и 10.000 талената), да ово неизмерно милосрђе треба бити модел за хришћане да опраштају другима, да немилосрдност вређа Бога и да опроштај мора бити искрен.[2]

Извори[уреди]

  1. ^ а б R. T. France, The Gospel According to Matthew: An introduction and commentary, Eerdmans, 1985, ISBN 0-8028-0063-7, pp. 277.
  2. ^ а б в Craig S. Keener, A Commentary on the Gospel of Matthew, Eerdmans, 1999, ISBN 0-8028-3821-9, pp. 456–461.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Прича о немилосрдном слуги