Прича о неправедном судији

Из Википедије, слободне енциклопедије
Џон Еверет Миле, Парабола о неправедном судији (1863)

Прича о неправедном судији (или прича о упорној удовици) је једна од познатих Исусових алегоријских прича о судији без милости и саосећања који на крају попушта захтевима упорне удовице, како му више не би досађивала. Наравоученије је да треба бити истрајан у молитви.

Ова прича се налази у новозаветном јеванђељу по Луки (18:1-8).

Прича[уреди]

Матеј преноси да је Исус ученицима дао ову параболу како би се стално молити Богу, не одустајући:

У једном граду беше један судија који се Бога не бојаше и људи не стиђаше. А у оном граду беше једна удовица и долажаше к њему говорећи: Не дај ме мом супарнику. И не хтеде задуго. А најпосле рече у себи: Ако се и не бојим Бога и људи не срамим, но будући да ми досађује ова удовица, одбранићу је, да ми једнако не долази и не досађује.


Након приче Исус рече:

Чујте шта говори неправедни судија. А камоли Бог неће одбранити избраних својих који га моле дан и ноћ? Кажем вам да ће их одбранити брзо.

Еванђеље по Матеју, по Луки, 18:1-8 (превод Вука Караџића)

Тумачења[уреди]

Ова прича поручује да треба бити истрајан у молитви и никада не одустати, јер ако је и неправедни судија на крају послушао, Бог ће много пре.[1] Прича о пријатељу у поноћ има слично наравоучење.[2]

Извори[уреди]

  1. ^ Joel B. Green, The Gospel of Luke, Eerdmans, 1997, ISBN 0-8028-2315-7, pp. 636-643.
  2. ^ Craig L. Blomberg, Interpreting the Parables, InterVarsity Press, 1990, ISBN 0-8308-1271-7, pp. 275.
Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Прича о неправедном судији