Прича о радницима у винограду

Из Википедије, слободне енциклопедије
Илустрација приче о радницима у винограду у византијском рукопису из 11. века.

Прича о радницима у винограду (или прича о великодушном послодавцу) је једна од Исусових алегоријских прича, забележена у Јеванђељу по Матеју.

Прича говори о томе како је послодавац исплатио исту дневницу радницима који су дошли касније и радили мање као и онима који су од јутра радили у винограду. Уобичајено тумачење је да свако ко прихвати позив Краљевства Божјег, без обзира колико касно, добија награду једнаку онима који су најдуже верни.

Прича[уреди]

Јеванђеље по Матеју преноси следећу Исусову алегоријску причу:

Јер царство небеско је слично човеку домаћину који изиђе рано ујутро да најми раднике у свој виноград. А кад се погоди са радницима по динар на дан, посла их у свој виноград. И изишавши око трећега часа виде друге где стоје на тргу беспослени, и онима рече: идите и ви у мој виноград, и што буде право даћу вам. И они одоше. А када опет изиђе око шестога и деветога часа, учини исто тако. И око једанаестога часа изишавши нађе друге где стоје и рече: што стојите овде цео дан беспослени? Рекоше му: нико нас није најмио. Рече им: идите и ви у виноград.



А када наста вече, рече господар винограда своме управитељу: позови раднике и исплати их почевши од последњих до првих. И када дођоше најмљени око једанаестога часа, примише по динар. А када дођоше први, помислише да ће више примити, али и они примише по динар. Примивши пак гунђаху против домаћина говорећи: ови последњи одрадише један сат, па си их изједначио са нама који поднесмо тежину дана и жегу. А он одговори једном од њих и рече: пријатељу не чиним ти неправду; зар се ниси погодио са мном по динар? Узми своје па иди; а ја хоћу овом последњем да дам као и теби. Или зар нисам слободан да чиним што хоћу са својим? Или је око твоје зло што сам ја добар?

Тако ће последњи бити први и први последњи.

Исус у Јеванђељу по Матеју, глава 20:1–16 (превод Емилијан Чарнић)

Тумачења[уреди]

Римски денаријус.

Динар је у ствари антички денариус, сребрни новчић који је у Исусово време био уобичајена радничка дневница. Прича се ослања на сагласност публике да је ово фер надница за читав дан рада.[1]

Радници у винограду су били сиромаси који раде као привремени пољопривредни радници током жетве.[2] Друга смена се прикључила око „трећег часа“, што је по јеврејском бројању девет часова ујутро; даље: шести час је подне, а једанаести час је пет сати после подне.[2] Послодавац види да су они сиротиња и да је свима потребна пуна дневница да прехране своје породице.[1][2] The payment at evening follows Old Testament guidelines:[1]

За разлику од рабинских прича сличне тематике, ова прича наглашава Божију незаслужену милост, пре него у било ком смислу „зарађивање“ Божје наклоности.[1][2] Из овог разлога је слична причи о блудном сину.[1] Парабола је често тумачена у смислу да чак и они који се касније покају у животу стичу једнаку награду, заједно са онима који су преобраћени раније. Алтернативна интерпретација идентификује ране раднике као Јевреје, од којих неки оспоравају касније придошлима (Gentiles) једнаку добродошлицу у Краљевству Божјем.[3]

Поводом расправе о индентитету радника у винограду Арланд Хултгрен пише:

Док тумачимо и примењујемо ову причу, неминовно се јавља питање: Ко су радници једанаестог часа у наше време? Ми можда желимо да их именујемо као преобраћенике на самрти или као особе обично презрене од дугогодишњих ветерана и оних ватренијих у верској посвећености. Али најбоље је не сужавати поље исувише брзо. На дубљем нивоу, сви смо ми радници једанаестог часа; сви смо ми почасни гости Бога у краљевству. Заиста није неопходно одлучити ко су радници једанаестог часа. Поента приче – и на нивоу Исуса и Матејевог јеванђеља уопште – је да Бог спасава по милости, а не због наше достојности. То важи за све нас.[4]

Исламска традиција[уреди]

Нешто другачију причу, вероватно изведену из ове новозаветне[5], је користио исламски пророк Мухамед у својим беседама:

Ваш пример и пример народа двају Књига је као пример човека који је запослио неке раднике и питао их: `Ко ће радити за мене од јутра до поднева за један сребрни новчић?` Јевреји су прихватили и радили. Потом је упитао: `Ко ће радити за мене од поднева до поподневне молитве за један сребрни новчић?` хришћани су прихватио и радили. Он тада рекао: `Ко ће радити за мене од поподне до заласка сунца за два сребрна новчића?` Ви, муслимани сте прихватили понуду. Јевреји и хришћани су се наљутили и рекли: `Зашто да радимо више и добијемо мању плату?`Бог рече: `Да ли сам ускратио нешто од вашег права?` Они одговорише не. Он рече: `То је мој благослов, који дарујем коме год желим.`

Мухамед у Сахих Бухари 3:468, 469; 1:533; 4:665

Извори[уреди]

  1. ^ а б в г д R. T. France, The Gospel of Matthew, Eerdmans, 2007, ISBN 0-8028-2501-X, pp. 746-752.
  2. ^ а б в г Craig S. Keener, A Commentary on the Gospel of Matthew, Eerdmans, 1999, ISBN 0-8028-3821-9, pp. 481-484.
  3. ^ Оба тумачења се разматрају у Matthew Henry's Complete Commentary on the Whole Bible (1706).
  4. ^ Arland J. Hultgren, The Parables of Jesus: A Commentary,Eerdmans, 2002, ISBN 0-8028-6077-X, pp. 43.
  5. ^ Alfred Guillaume, Traditions of Islam: An Introduction to the Study of the Hadith Literature, Kessinger Publishing, 2003, ISBN 0-7661-5959-0, pp. 140.