Прича о расту семена

Из Википедије, слободне енциклопедије
Илустрација параболе, заједно са следећом о светиљци испод посуде.

Прича о расту семена је једна од Исусових алегоријских прича, у којој се раст биљке из семена пореди са растом Царства Божијег.

Ова прича је забележена само у канонском јеванђељу по Марку (4:26-29), а њена закључна реченица се појављује и у неканонском јеванђељу по Томи (изрека 21)[1]. Код Марка, ова прича следи причу о сејачу, а претходи причи о зрну горушице.

Прича[уреди]

Еванђеље по Марку бележи следећу Исусову причу:

Тако је царство Божје као човек кад баци семе у земљу; и спава и устаје ноћу и дању; и семе ниче и расте, да не зна он. Јер земља сама од себе најпре донесе траву, потом клас, па онда испуни пшеницу у класу. А кад сазре род, одмах пошаље срп; јер наста жетва.

Еванђеље по Марку, 4:26-29

Тумачења[уреди]

Чак и када човек спава, Царство Божије још увек расте. Оно расте због Бога, а не човека[2], и следи сопствени ред.[3]

Ова прича се може посматрати као повезана са причом о сејачу.[4] Ипак, за разлику од приче о сејачу, чини се да семе овде представља Царство Божије, а не Реч Божју, као што је случај у другој причи.[5]

Извори[уреди]

  1. ^ "Чим род дозрије, ево га са српом у руци и пожање га. Ко има уши да чује, нека чује."
  2. ^ Richard N. Longenecker, The Challenge of Jesus' Parables, Eerdmans, 2000, ISBN 0-8028-4638-6, pp. 97.
  3. ^ James R. Edwards, The Gospel According to Mark, Eerdmans, 2002, ISBN 0-85111-778-3, pp. 142-144.
  4. ^ George R. Knight, Exploring Mark: A Devotional Commentary, Review and Herald Pub Assoc, 2004, ISBN 0-8280-1837-5, pp. 107-108.
  5. ^ Klyne Snodgrass, Stories with Intent: A comprehensive guide to the parables of Jesus, Eerdmans, 2008, ISBN 0-8028-4241-0, pp. 213.