Пробиштип
| Пробиштип мк. Пробиштип |
|
|---|---|
| Основни подаци | |
| Држава | |
| Општина | Пробиштип |
| Становништво | |
| Становништво (2002) | 8.045 (град) + 669 (село) |
| Густина становништва | 1.383 ст/km² |
| Положај | |
| Координате | |
| Временска зона | централноевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 550 m |
| Површина | 6,3 km² |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 2210 |
| Позивни број | 032 |
| Регистарска ознака | ST |
Координате: 42° 01′ 50" СГШ, 22° 10′ 43" ИГД
Пробиштип (мк. Пробиштип) је град у Републици Македонији, у источном делу државе. Берово је седиште истоимене општине Пробиштип, која броји 16.193 становника (по попису из 2002.). [1].
Данас је Пробиштип рударско насеље, састављено од градског (8.045 ст.) и сеоског дела (669 ст.) [1].
Садржај |
Природни услови [уреди]
Град Пробиштип је смештено у источном делу Републике Македоније. Од најближег већег града, Штипа град је удаљен 40 км северно, а од главног града Скопља 95 км источно.
Рељеф: Пробиштип се средиште историјске области Злетово, познате по рударству. Насеље је положено у тзв. Злетовској котлини, на приближно 550 метара надморске висине. Северно од града издижу се Осоговске планине, а источно планина Манговица. Јужно се пружа котлина.
Клима у Берову је умерено континентална клима.
Воде: Кроз Пробиштип протиче пар потока, који се јужно од града уливају у Злетовску реку, притоку Брегалнице.
Историја [уреди]
Околица Пробиштип, нароћито јужна подгорина Осоговских планина, била је позната већ за Римљана, као изузетно богато налазиште минерала и са бројним рудницима.
Први помен насеља под данашњим именом јавља се у 14. веку, када се дато насеље налази у оквиру српске средњовековне државе. Међутим, вековима је то било село без већег значаја у сенци оближњих Кратова (седишта управе) и Злетова (великог рудника од давнина). Тако је почетком 20. века насеље бројало тек нешто више од 200 становника, све православних Словена.
1912. године Злетовска област се са околином припаја Краљевини Србији, касније Југославији. Пробиштип и његови рудници нарочито су добро радили за време Југославије, па је то време процвата привреде и нагог раста града.
Од 1991. године град је у саставу Републике Македоније.
Становништво [уреди]
Пробиштип је према последњем попису из 2002. године имао укупно 8.714 становника, од чега 8.045 у градском делу, а 669 становника у сеоском.
Национални састав по попису из 2002. године био је:[2]
Градски део:
| Број | Постотак | |
| Укупно | 8.045 | 100% |
| Македонци | 7.907 | 98,3% |
| Срби | 63 | 0,8% |
| Роми | 20 | 0,2% |
| Власи | 15 | 0,2% |
| остали | 40 | 0,5% |
Сеоски део:
| Број | Постотак | |
| Укупно | 669 | 100% |
| Македонци | 653 | 97,6% |
| Роми | 14 | 2,1% |
| остали | 2 | 0,3% |
Претежна вероисповест месног становништва је православље.
привреда [уреди]
У близини Пробиштипа налази се познати рудник олова и цинка „Злетово“, у којем се експлоатација вршила већ од антике. У самом граду подигнута је 1976. фабрика батерија и акумулатора, која данас послује као фабрика акумулатора ВЕСНА - САП.
Занимљивости [уреди]
Пробиштип је млад град, па нема старе ахитектуре.
Пробиштипски крај познат је и по оближњем манастиру Лесново, посвећеном Св. Арханђелу Михајлу и Светом Гаврилу Лесновском.
Збирка слика [уреди]
Извори [уреди]
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
| Насељена места општине Пробиштип |
|---|
|
Пробиштип • Бунеш • Бучиште • Гајранци • Горње Барбарево • Горњи Стубал • Гризиљевци • Гујновци • Добрево • Доње Барбарево • Доњи Стубал • Древено • Дренок • Зарепинци • Зеленград • Злетово • Јамиште • Калниште • Куково • Кундино • Лезово • Лесново • Марчино • Неокази • Пестршино • Петришино • Пишица • Плешанци • Пуздерци • Ратавица • Стрисовци • Стрмош • Трохоло • Трипатанци • Турски Рудари • Шталковица |