Пробиштип

Пробиштип мк. Пробиштип
Главни трг у Пробиштипу
Основни подаци
Држава	Македонија
Општина	Пробиштип
Становништво
Становништво (2002)	8.045 (град) + 669 (село)
Густина становништва	1.383 ст/km²
Положај
Координате	42°01′50″N 22°10′43″E / 42.0306, 22.1786
Временска зона	централноевропска: UTC+1
Надморска висина	550 m
Површина	6,3 km²
Пробиштип Пробиштип на мапи Републике Македоније
Остали подаци
Поштански број	2210
Позивни број	032
Регистарска ознака	ST

Координате: 42° 01′ 50" СГШ, 22° 10′ 43" ИГД

Пробиштип (мк. Пробиштип) је град у Републици Македонији, у источном делу државе. Берово је седиште истоимене општине Пробиштип, која броји 16.193 становника (по попису из 2002.). ^[1].

Данас је Пробиштип рударско насеље, састављено од градског (8.045 ст.) и сеоског дела (669 ст.) ^[1].

Природни услови [уреди]

Град Пробиштип је смештено у источном делу Републике Македоније. Од најближег већег града, Штипа град је удаљен 40 км северно, а од главног града Скопља 95 км источно.

Рељеф: Пробиштип се средиште историјске области Злетово, познате по рударству. Насеље је положено у тзв. Злетовској котлини, на приближно 550 метара надморске висине. Северно од града издижу се Осоговске планине, а источно планина Манговица. Јужно се пружа котлина.

Клима у Берову је умерено континентална клима.

Воде: Кроз Пробиштип протиче пар потока, који се јужно од града уливају у Злетовску реку, притоку Брегалнице.

Историја [уреди]

Главна раскрсница у Пробиштипу

Околица Пробиштип, нароћито јужна подгорина Осоговских планина, била је позната већ за Римљана, као изузетно богато налазиште минерала и са бројним рудницима.

Први помен насеља под данашњим именом јавља се у 14. веку, када се дато насеље налази у оквиру српске средњовековне државе. Међутим, вековима је то било село без већег значаја у сенци оближњих Кратова (седишта управе) и Злетова (великог рудника од давнина). Тако је почетком 20. века насеље бројало тек нешто више од 200 становника, све православних Словена.

1912. године Злетовска област се са околином припаја Краљевини Србији, касније Југославији. Пробиштип и његови рудници нарочито су добро радили за време Југославије, па је то време процвата привреде и нагог раста града.

Од 1991. године град је у саставу Републике Македоније.

Становништво [уреди]

Градски парк

Пробиштип је према последњем попису из 2002. године имао укупно 8.714 становника, од чега 8.045 у градском делу, а 669 становника у сеоском.

Национални састав по попису из 2002. године био је:^[2]

Градски део:

	Број	Постотак
Укупно	8.045	100%
Македонци	7.907	98,3%
Срби	63	0,8%
Роми	20	0,2%
Власи	15	0,2%
остали	40	0,5%

Сеоски део:

	Број	Постотак
Укупно	669	100%
Македонци	653	97,6%
Роми	14	2,1%
остали	2	0,3%

Претежна вероисповест месног становништва је православље.

привреда [уреди]

У близини Пробиштипа налази се познати рудник олова и цинка „Злетово“, у којем се експлоатација вршила већ од антике. У самом граду подигнута је 1976. фабрика батерија и акумулатора, која данас послује као фабрика акумулатора ВЕСНА - САП.