Прожура

Из Википедије, слободне енциклопедије
Прожура

Прожура на Мљету
Прожура на Мљету

Основни подаци
Држава Застава Хрватске Хрватска
Жупанија Дубровачко-неретванска
Општина Општина Мљет
Становништво
Становништво (2011) 40
Положај
Координате 42°43′49″N 17°38′26″E / 42.730153060264286, 17.640622887926724
Временска зона средњоевропска:
UTC+1 (лети UTC+2)
Надморска висина 183 m
Прожура на мапи Хрватске
{{{alt}}}
Прожура
Прожура на мапи Хрватске
Прожура на мапи Дубровачко-неретванске жупаније
{{{alt}}}
Прожура
Прожура на мапи Дубровачко-неретванске жупаније
Остали подаци
Поштански број 20224 Марановићи
Позивни број +385 20


Координате: 42° 43′ 49" СГШ, 17° 38′ 26" ИГД

Прожура (итал. Progiorra или Prosùra) је насељено место у саставу општине Мљет, на острву Мљету, Дубровачко-неретванска жупанија, Република Хрватска.

Географски положај[уреди]

Налази се на северној страни острва Мљета. Прожура се налази у копну, а Прожурска Лука је изграђена као рибарска лука на обали Мљетског канала. Насеље је смештена је у удолини, потпуно скривено, иза северног рубног брега, а под врховима Мужање и Спас.

Историја[уреди]

До територијалне реорганизације у Хрватској налазила се у саставу старе општине Дубровник.

Прожура је настала доласком словенског становништва на Мљет у исто време кад и у Врхмљеће и Бабино Поље. Први писани документ о самом месту долази из 1345. године. Била је то исправа што ју је написао један од опата из самостана Света Марија на Великом језеру. Насеље се помиње под називом Прогсури.

Поп Лука, мљетски канчелир, тестаментом је оставио, 30. новембра 1447. године, свој посед на Мљету, укљућујући и цркву Св. Тројице у Прожури, локрумским бенедиктинцима, који су на тај начин опет дошли до поседа на Мљету. Око те црквице и око самостана никло је насеље, које је, архитектонски гледано, до данас остало, скоро сасвим, очувано.

Усред насеља је изграђена велика четвероугаона кула, која је за време гусарских напада, служила као сигурно уточиште локалном становништву. У време напада и тоталног разарања Окукља, нападнута је била и Прожура.

За потребе риболова, чувања рибарског алата и поправка својих галија и чамаца, становништво се Прожуре спустило на море и, градећи мале магазине, створили су темеље будућег насеља, Прожурске Луке (Порта).

Прожура је од свог оснивања па до данас константно насељена, док је Прожурска Лука, једнако као и Окукље, стално насељена тек од 1981. године.

Становништво[уреди]

На попису становништва 2011. године, Прожура је имала 40 становника.

Број становника по пописима[1]
1857 1869 1880 1890 1900 1910 1921 1931 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2001 2011
155 153 180 181 170 184 179 192 217 208 182 149 121 78 53 40

Напомена: У 1981. смањено издвајањем дела насеља у ново насеље Прожурска Лука, за које и садржи податке до 1971.

Прожура је једно од првих насеља на острву. Становништво се већ годинама смањује, што због одласка становника с острва, али и због силаска становника у Прожурску Луку.

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Прожура је имало 78 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.
Хрвати
  
78 100%
укупно: 78

Привреда[уреди]

Становници Прожуре и Прожурске Луке су се раније бавили пољопривредом, рибарством (због непосредне близине Прожурске блатине, становници су се раније бавили и изловом јегуља) и извозом својх добара у Дубровник. У другој половини 20. века постојала је директна бродска веза с Дубровником, али је због нерентабилности укинута. Данас ова два насеља своју привреду темеље на рибарству, угоститељству и туризму.

Извори[уреди]

  • [1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
  • 2. Књига: "Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima, аутор: Јаков Гело, издавач: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske, 1998., ISBN 953-6667-07-X. ISBN 978-953-6667-07-9.;

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Мапа[уреди]

Фотографије[уреди]