Прокрастинација

Из Википедије, слободне енциклопедије

Прокрастинација (лат. procrastinatus) је облик људског понашања за који је карактеристично одлагање акција, обавеза и задатака за касније.

Она подразумева филозофију „што можеш данас, остави за сутра“, праћену ирационалном идејом да ће одложене обавезе сутрадан бити мање непријатне. У психологији се често помиње као механизам помоћу којег се људи носе са анксиозношћу повезаном са отпочињањем или завршавањем посла.

Може бити последица неусвојених радних навика или психолошких проблема који су довели до тога да се радне навике не усвоје. Прокрастинација је не само последица психолошких проблема већ ствара и нове проблеме: осећај анксиознности, кривице и безнађа.

Прокрастинација може довести до стреса, осећаја кривице, губитка личне продуктивности, стварања кризе и појаве негодовања других због неиспуњавања одговорности и обавеза. Док је прокрастинација у одређеној мери сасвим уобичајена, она постаје проблем ако угрожава нормално функционисање индивидуе.

Хронична прокрастинација може бити знак психичког или физиолошког поремећаја. Она може довести и до клиничке депресије. [1]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]