Прокуратор

Из Википедије, слободне енциклопедије
rmn-military-header.png

Римско краљевство
753. п. н. е.510. п. н. е.
Римска република
510. п. н. е.27. п. н. е.
Римско царство
27. п. н. е.476.

Принципат
Западно царство

Доминат
Источно царство

Редовни магистрати

Цензор
Конзул

Претор
Едил

Квестор
Трибун

Ванредни магистрати

Диктатор
Magister equitum
Војни трибун
с конзулском влашћу

Тријумвири
Децемвири

Промагистрати

Проконзул

Пропретор

Прокуратор

Титуле и почасти
Цар

Принцепс
Доминус
Император
Цезар
Август
Тетрарх

Pontifex maximus
Magister militum
Легат
Официјус
Префект
Ликтор

Римско право

Сенат
Скупштине

Курсус хонорум
Аукторитас

п  р  у

Прокуратор (лат. procurator) је био уопштени назив за управника у античком Риму, а најчешће за намесника провинције.

Данас, прокуратор у неким земљама може означавати државног тужиоца или правника.

Антички Рим[уреди]

У римском праву, прокуратор је био заступник или пуномоћник којег поставља нека особа са овлашћењем да води све или неке одређене послове, нарочито судске. Прокуратор је обично био ослобођени роб господара.

У доба Царства, од Октавијана Августа, прокуратор је био високи званичник у царској администрацији. Он је био одговоран за убирање пореза и управу над мањим провинцијама. Прокуратори су постављани из редова витезова (други по значају сталеж у Риму, иза сенатора), као и ослобођеника. Обично се преводи са „намесник“.

Нпр. Јудеја је, заједно са Идумејом и Самарији, од 6. до 66. године чинила провинцију на челу са прокуратором, осим у периоду 4144. године, када је поново постала вазалска краљевина. Налазила се у саставу провинције Сирије, на чијем је челу био легат.

Види још[уреди]