Пролетњаци

пролетњаци, Plecoptera Историја групе: Перм - данас
Систематика
царство: Animalia тип: Arthropoda класа: Insecta поткласа: Pterygota инфракласа: Neoptera Polyneoptera надред: Plecopterida ред: Plecoptera Burmeister, 1839
подредови
„Antarctoperlaria" Arctoperlaria
Екологија таксона

Пролетњаци (Plecoptera) су ред крилатих инсеката са богатом и дугом еволуционом историјом. Савремена светска фауна обухвата преко 2000 врста пролетњака, а ред је скоро космополитски распрострањен (одсуствује једино на Антарктику). Пошто су ларве свих пролетњака неотпорне на загађеност животне средине, ови инсекти се користе као биоиндикатори.

Морфолошке и еколошке карактеристике

Пролетњаци су хемиметаболни инсекти, чије ларве живе у незагађеним слатководним екосистемима (језерима, рекама, потоцима). Ларве се пресвалаче и до 10 пута, пре изласка из воде и пресвлачења у адулте. Адултне јединке не напуштају околину места где су живеле као ларве (филопатрија) и често се одмарају на камењу или површинској вегетацији у воденом екосистему. Адулти су величине до 50 mm и код већине врста поседују крила. Карактеристика по којој су добиле научно име (грч. πλέκειν - плетеница, Plecoptera - упредена крила) је посебан начин уздужног савијања крила услед постојања израженог аналног дела задњих крила. Сем овим, одрасле јединке се карактеришу и тросегментним тарзусима (само код савремених врста), карактеристичном морфолошком грађом мушког полног органа (едеагус) и делимично сраслим тестисима, додатним циркулаторним органом („церкално срце"), као и дугачким једно- до вишесегментним церцима који полазе са 10. абдоминалног сегмента. Ларве такође поседују церке, и они су увек са великим бројем сегмената.

Ларве се у воденим екосистемима хране ловећи друге артроподе, биљним материјалом или детритусом. Одрасле јединке се, у зависности од еволуционе историје врсте, хране хербиворно или су активни предатори.

Филогенија и систематика реда

Најстарији фосилни налази пролетњака потичу из доњег Перма. Изумрле палеозојске представнике поједини аутори сврставају у засебан ред (Protoperlaria) али су вероватно у питању базалне врсте, којима недостају одређене карактеристике савремених. Изумрла фамилија Lemmatophoridae чак обухвата врсте са терестричним ларвама. Представници ове, као и фамилија Liomopteridae и Probnidae, имали су тарзусе изграђене из пет сегмената.

Савремени представници реда пролетњака биогеографски и систематски су подељени у оне који насељавају Јужну хемисферу (подред Antarctoperlaria) и оне који насељавају Северну хемисферу (подред Arctoperlaria). Дивергенција између ових група временски се подудара са разбијањем јединственог континента Пангее на Лауразију и Гондвану током Јуре. Новија истраживања кладистичке систематике указују на парафилетску природу подреда Antarctoperlaria, услед чега се класификациона схема читавог реда своди на постојање две јужне натфамилије и једног северног подреда, који са своје стране обухвата једну фамилију и два инфрареда. Укупан број савремених фамилија је 16.

ред Plecoptera

„Protoperlaria"

фамилија †Lemmatophoridae

фамилија †Liomopteridae

фамилија †Probnidae

подред „Antarctoperlaria"

натфамилија Eusthenioidea

фамилија Diamphipnoidae

фамилија Eustheniidae

натфамилија Leptoperloidea

фамилија Austroperlidae

фамилија Gripopterygidae

подред Arctoperlaria

базална фамилија Scopuridae

инфраред Euholognatha, или Filipalpia

фамилија Capniidae

фамилија Leuctridae

фамилија Nemouridae

фамилија Notonemouridae

фамилија Taeniopterygidae

инфраред Systellognatha, Setipalpia, или Subulipalpia

фамилија Chloroperlidae

фамилија Peltoperlidae

фамилија Perlidae

фамилија Perlodidae

фамилија Pteronarcyidae

фамилија Styloperlidae

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Пролетњаци

• Zwick P. 2000. Phylogenetic System and Zoogeography of the Plecoptera. Annu. Rev. Entomol. 45: 709-746. doi:10.1146/annurev.ento.45.1.709
• Riley N.C. 1996. Tree of Life Web Project - Plecoptera. Верзија 01.01.1996., Приступљено 31. 07. 2008.