Пролин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Л-пролин
IUPAC име
Други називи Pyrrolidine-2-carboxylic acid
Идентификација
Абревијација Pro, P
CAS регистарски број 609-36-9 YesY
147-85-3 (Л-изомер)
344-25-2 (Д-изомер)
PubChem[1][2] 614
ChemSpider[3] 594
ЕЦ-број 210-189-3
MeSH Proline
СМИЛЕС
InChI
Својства
Молекулска формула C5H9NO2
Моларна маса 115.13 g mol−1
Агрегатно стање Безбојни кристали, хигроскопни
Тачка топљења

205 ºC (разлаже се)

Растворљивост у води растворан је

 YesY (шта је ово?)   (верификуј)

Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала

Infobox references

Пролин (Pro, P) је неесенцијална аминокиселина.

Биосинтеза[уреди]

Биосинтеза почиње фосфорилацијом и редукцијом карбоксилног постраничног ланца глутамата. Производ реакције глутамат гама-семиалдехид, спонтано циклизује у неензимској реакцији којом настаје делта1-пиролин-5-карбоксилат. Редукцијом овог међупродукта настаје пролин.[4][5]

Код сисара биосинтеза се може одвијати и на други начин кроз циклус уреје. У овом путу аргинин служи као први међупроизвод који прелази у орнитин. Из орнитина и алфа-кетоглутарата уз помоћ ензима орнитин алфа-аминотрансферазе настаје глутамат гама семиалдехид.

Референце[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ^ Даринка Кораћевић, Гордана Бјелаковић, Видосава Ђорђевић. Биохемија. савремена администрација. ISBN 86-387-0622-7. 
  5. ^ David L. Nelson, Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (4th ed.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6. 

Литература[уреди]

  • Даринка Кораћевић, Гордана Бјелаковић, Видосава Ђорђевић. Биохемија. савремена администрација. ISBN 86-387-0622-7. 

Спољашње везе[уреди]