Промагистрат

Из Википедије, слободне енциклопедије
rmn-military-header.png

Римско краљевство
753. п. н. е.510. п. н. е.
Римска република
510. п. н. е.27. п. н. е.
Римско царство
27. п. н. е.476.

Принципат
Западно царство

Доминат
Источно царство

Редовни магистрати

Цензор
Конзул

Претор
Едил

Квестор
Трибун

Ванредни магистрати

Диктатор
Magister equitum
Војни трибун
с конзулском влашћу

Тријумвири
Децемвири

Промагистрати

Проконзул

Пропретор

Прокуратор

Титуле и почасти
Цар

Принцепс
Доминус
Император
Цезар
Август
Тетрарх

Pontifex maximus
Magister militum
Легат
Официјус
Префект
Ликтор

Римско право

Сенат
Скупштине

Курсус хонорум
Аукторитас

п  р  у

Промагистрат је био римски функционер који је имао власт и надлежности магистрата, али није вршио магистратске функције. Промагистрати су успостављени за вријеме Римске републике, с циљем да обезбиједе да Рим има своје намјеснике у свим прекоморским територијама, а не да сваке године бирају све више магистрата. Промагистрати су били именовани на основу мишљења Сената (лат. Senatus consultum). Као и сви акти Сената, и ова именовања нису била потпуно легална и римске скупштине су могле поништити именовања и именовати нове.

Промагистрати су могли бити проквестори (уместо квестора), пропретори (уместо претора) и проконзули (уместо конзула). Промагистрати су имали једнак ауторитет над својом провинцијом као одговарајући магистрати над Римом и имали су исти број ликтора у пратњи.

Такође је постојао прокуратор који је оригинално управљао провинцијским финансијама. Прокуратор није имао магистратску власт, али када им је цар Клаудије дао власт, омогућио им је да могу управљати провинцијом.

Институција промагистрата је настала због тога што су Римљани сматрали непримереним да наставе повећавати број редовних магистрата како би могли управљати новоосвојеним провинцијама.

Провинцијални намјесник је скоро имао неограничену власт над својом провинцијом и максимално је оптерећивао популацију новим порезима и наметима. Имао је такође пуни имунитет од кривичног гоњења за вријеме своје службе. Било је готово уобичајено да се провинцијски намјесници поново кандидују за исту службу како би избјегли кривично гоњење.

Види још[уреди]