Прометијум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Прометијум (61Pm)
Nd - Pm - Sm
 
Pm
Np  
 
 
Pm-TableImage.png
Општи подаци
Припадност скупу лантаноиди
група, периода  , 6
густина, тврдоћа 7264 kg/m3, bd
боја сива
Особине атома
атомска маса 145 u
атомски радијус 185 (205) pm
ковалентни радијус без података
ван дер Валсов радијус без података
електронска конфигурација [Xe]4f56s2
e- на енергетским нивоима 2, 8, 18, 23, 8, 2
оксидациони број 3
Особине оксида средње базни
Кристална структура хексагонална
Физичке особине
агрегатно стање чврсто
температура топљења 1373 K (1100 °C)
температура кључања 3.273 K (3000 °C)
молска запремина 20,23×10-3 m³/mol
топлота испаравања без података
топлота топљења 86,7 kJ/mol
брзина звука без података
Остале особине
Електронегативност 1,13 (Паулинг)
1,07 (Алред)
специфична топлота 180 J/(kg*K)
специфична проводљивост без података
топлотна проводљивост 17,9 W/(m*K)
I енергија јонизације 540 kJ/mol
II енергија јонизације 1.050 kJ/mol
III енергија јонизације 2.150 kJ/mol
IV енергија јонизације 3.970 kJ/mol
Најстабилнији изотопи

Прометијум (Pm, лат. promethium) - је лантаноид.[1][2] Име је добио по личности из грчке митологије

Заступљеност: Прометијум је заступљен у земљиној кори у траговима при рудама урана.

Референце[уреди]

  1. ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Прометијум